• Gradovi

    Za planinarenje su najvažniji cipele i dobra volja

    BEOGRAD – Avanturistički duh, ljubav prema prirodi i želja za penjanjem na visoke planine sa kojih se pruža pogled na velelepne pejzaže staju u jednu reč – planinarenje, a vodič i prva žena sa Balkana koja je 2008. godine izvela 26 planinara na visoki Mon Blan Milanka Arsić kaže da su za to najvažnije cipele i dobra volja.

    Iako i sama svesna da ljudi nisu dovoljno informisani o planinarenju, ohrabruje je to što se u poslednje vreme sve više mladih i dece učlanjuje u planinarske klubove.

    Arsić, koja je i predsednica kluba „Balkan“ istakla je da za planinarenje ne postoji starosna granica, da ono pozitivno utiče na zdravlje i poručila da se treba više okrenuti prirodi i barem jednom mesečno otići negde na svež vazduh.

    „Presrećni smo, jer u našem klubu imamo kako visokogorce, koji idu na ekspedicije, tako i decu za koje svakog meseca organizujemo jednodnevne akcije na neku obližnju planinu“, rekla je Arsić Tanjugu i u prilog tome navela „osvajanje“ valjevskih planina, Kablara, Ovčara, Fruške gore, Deliblatske peščare…

    Planine Srbije su lepe i pitome, ali planinari visokogorci koji žele da se penju na vrhove iznad 2.000 metara moraju da putuju i do 500 kilometara kako bi se pripremili za uspon na visoke planine, priča Arsić.

    Najviši vrh na koji, za sada, u Srbiji planinari mogu da odu je Midžor na Staroj planini, visok 2.169 metara.

    Napomenuvši da klub „Balkan“ traje već šest godina, ona je rekla da su za to vreme realizovane mnoge višednevne ekspedicije van zemlje.

    „Samo ove godine imali smo tri ekspedicije“, sa ponosom je istakla i dodala da je jedna od njih išla na vrh Lenjih, visok 7.134 metra, koji se nalazi u vencu Pamirskih Himalaja u Kirgistanu.

    Na tu ekspediciju, ispričala je, išlo je deset planinara iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, a vođa uspona i organizator bili su vodič Branko Dikić i pomoćnici „Balkan“.

    Arsić, koja je 2008. godine na 4.809 metara visok Mon Blan izvela brojnu grupu planinara, ima bogatu biografiju koju je, kako tvrdi, obeležila 2013. godina, kada je zajedno sa pomoćnicima izvela 39 planinara iz sedam zemalja na najviši vrh Evrope Elbrus, visok 5.642 metra.

    „Po statistikama, to je bila najbrojnija ekspedicija koja se ikada ispela na Elbrus“, istakla je Arsić i precizirala da se od 42 ljudi, na taj vrh ispelo njih 39.

    Opisujući ta iskustava, ona je ispričala da je, za razliku od surovog Elbrusa, Mon Blan lep, a naročito u ranim jutarnjim satima kada se vidici pružaju jasno „kao na dlanu“.

    „Osim toga što ima predivne staze i terene, Mon Blan je i opasan, naročito na deonici koja se zove Kuloar smrti, gde su večiti sneg i led i česti odroni kamenja koji mogu i da ubiju čoveka“, ispričala je Arsić.

    Za nju je planinarenje zahtevan sport, jer planina cešto zna da bude surova, a u takvoj situaciji čovek mora da bude snalažljiv i da odreaguje na pravi način.

    „Planina nas uvek čeka, a kada nas ne prima, postaje surova i u tim situacijama treba biti štrpljiv i doneti pametnu odluku u datom momentu“, rekla je Arsić i upozorila da u planinu nikada ne treba ići sam, već u pratnji najmanje dvoje ljudi.

    Sumirajući iskustvo i godine provedene na stazama koje bi se laicima ponekad činile kao neprohodne i bespuća, taj vodič u planinske visine kaže da je upravo za te visine neophodna dobra i kvalitetna oprema.

    „Za planinarenje su ipak najvažniji cipele i dobra volja“, zaključila je Arsić i još jednom ponovila da planinarenje i priroda čoveka „rasterete svih mogućih problema“.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com