• Društvo

    Задругe за препород Србије

    Национални тим за препород села Србије у Пиротском управном округу

    „У наредне три године планирамо да издвојимо 100 села у пет јужних округа и да у њима подстакнемо привредну активност кроз задруге, уложимо у инфраструктуру, сеоски, ловни и етно туризам као и у културне и спортске садржаје, а све са једним циљем – да спречимо напуштање села, да дамо младима алтернативу да у њима остану“ рекао је министар Милан Кркобабић, задужен за регионални развој и копредседник Националног тима за препород села Србије, приликом  посете Пиротском управном округу.

    Министар је обишао новоосновану земљорадничку задругу „Дарови Лужнице“ из села Горчинце којој је прошле године из Програма Владе Србије намењеног задругама који спроводи Кабинет министра Кркобабића додељено 7,3 милиона динара за набавку линије за прераду и паковање воћарских и повртарских производа.

    „Ова прва женска задруга је прави пример како иницијатива и рад уз финансијски подстицај у правим рукама дају резултате“ напоменуо је Кркобабић.

    Директорка ове комплетно женске задруге регистроване за органску производњу, Каролина Стаменковић истакла је колико је ова инвестиција значајна за њених 14 чланица и 26 коопераната. „Уз нову опрему у стању смо да остваримо профит који  пружа финални производ. Ове сезоне задруга је прерадила 3 тоне паприке, 1,5 тону вишње, 1 тону парадајза, а увели смо и ХАСАП систем“ Своје производе задругарке су намениле домаћем али и страном тржишту и истичу да већ постоји интересовање купаца из Немачке.

    Након обиласка задруге Кркобабић је са мештанима овог и околних села разговарао о активностима Националног тима за препород села Србије, оживљавању задругарства и потребним предусловима за квалитетнији живот на селу, пре свега останак младих у овим срединама.

    Са министром су у Пиротском управном округу боравили и председник Академијског одбора за село САНУ и копредседник Националног тима за препород села Србије академик Драган Шкорић и чланови проф.др Владимир Гоати, фудбалски тренер Милан Живадиновић и агроекономски аналитичар Бранислав Гулан. У разговору са мештанима отворили су многа питања од суштинског значаја за живот у сеоским срединама на југу.

    Начелница Пиротског округа Драгана Тончић истакла је допринос министра Кркобабића развоју привреде овог краја и нагласила да је ова задруга пример добре праксе која може успорити пражњење сеоских средина Пиротског округа.

    Сиромаштво и незапосленост су већ деценијама уз миграције и наталитет највећи проблем општине Бела Паланка.

    Крах великих друштвених предузећа и споро прилагођавање људи на промене условили су високу стопу незапослености.

    Деценијама у Србији, па и Белој Паланци, није подстицана и развијана предузетничка активност.

    Образовни систем није прилагођен новонасталој ситуацији у привреди и на тржишту рада.

    Људи немају довољно знања и свести о потреби свакодневног учења, мењања навика и удруживања у бизнису кроз кластере или задруге.

    Поготово у мањим срединама попут Беле Паланке, људи немају довољно знања о томе и нису довољни информисани.

    Годинама пољопривреда, сточарство и туризам нису у довољној мери искоришћене развојне шансе.

    Последњих година Бела Паланка бележи значајно повећање броја туриста, а прилика за додатно унапређење у овој области је и завршетак изградње ауто пута којим је Бела Паланка бити ближа туристима из других делова земље, али и суседне Бугарске.

    У Републици Србији, према подацима Агенције за привредне регистре, тренутно је активних око 1.600 земљорадничких задруга.

    У земљама Европског унији има више од 90 милиона чланова задруга, а у свету чак више од 800 милиона.

    У Европи су задруге постале најбољи систем за довођење малих произвођача у равноправну преговарачку позицију са трговинским гигантима или великим произвођачима.

    Међународна година задругарства била је 2012, међутим, у Србији то није пропраћено на адекватном нивоу.

    Србија није искористила све могућности задругарства и кластера.

    Кроз процесе ликвидације или стечаја угасила су се бројна друштвена предузећа у Белој Паланци: фабрика дечије обуће “Весна“, Будућност, Украс, погон Електронске индустрије, Првог маја из Пирота.

    Страни и домаћи донатори, Влада Србије преко Националне службе за запошљавање и општина Бела Паланка покушавају да подстицајним средствима пруже шансу људима за покретање малих и средњих предузећа.

    Због недовољног знања и недостатка информација, незапослени често не аплицирају чак и за бесповратна средства.

    Бела Паланка је у групи девастираних општина.  Зато је неопходно користити све могућности и прилике које се пружају.

    фото: Д.К.

    Н.П.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Бела Паланка. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com