• Novosti online

    Задржавање личне карте – незаконито

    Иако многи на улазу у државне институције без поговора остављају лична документа на портирницама, мало ко зна да грађанин има право да тражи од надлежних у обезбеђењу да га пусте у објекат само на основу увида у личну карту, без задржавања документа.

    – Oнај ко инсистира на остављању личног документа, осим у случају да је то законом изричито предвиђено крши право на заштиту података о личности. Ако још ускрати улаз у зграду, крши и друга права грађана – каже за „Политику” Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

    Када на улазима у зграде органа управе, судова, али и јавних институција службеници затраже личну карту, најчешће је задрже на портирници и врате је грађанину када он напушта зграду. Повереник је

    Лични подаци „на изволте”
    Пре нешто више од годину дана јавности су били изложени лични подаци око 5,2 милиона пунолетних грађана Србије.

    – У Агенцији за приватизацију, где је у поступку надзора утврђено да је „Eвидeнциjи нoсилaцa прaвa”, коју је агенција пријавила као „збирку кoja сe вoди нa пoсeбнoм рaчунaру, oсигурaну систeмoм лoзинки зa aутoризaциjу и идeнтификaциjу, коју могу да користе сaмo oвлaшћeнa лицa”, приступ биo мoгућ oд билo кoгa и нa jeднoстaвaн нaчин. Након интервенције повереника, „рупа је затворена”, али ризику нeoвлaшћeнe oбрaдe и злoупoтрeбe, била је излoжeнa oгрoмнa кoличинa личних пoдaтaкa – имe, прeзимe, јединствени матични број грађана и нeки други пoдaци. Тада сам рекао да жeлим дa вeруjeм дa ћe бaр oвaj скaндaлoзни случaj дoвeсти дo oзбиљнe прoмeнe у oднoсу држaвe прeмa прaву грaђaнa нa зaштиту пoдaтaкa o личнoсти. Нажалост, ништа се битно није променило набоље – каже Родољуб Шабић.

    више пута упозоравао да је таква пракса незаконита. Због тога је министар унутрашњих послова пре неколико месеци упутио депешу свим организационим јединицама МУП-а, којом је наложио да се са таквом праксом престане.

    – Било би логично да и други који се баве обезбеђењем објеката, од приватних агенција па до судске страже, следе тај пример. Није ваљда потребно да се повереник упозорењима обраћа сваком од њих појединачно – наглашава Шабић.

    Питамо шта ће се догодити ако грађанин пружи лични документ на увид и затражи да му одмах буде враћен.

    – Било би добро и најлогичније кад бисмо могли да претпоставимо да је једино што се може догодити то да документ буде враћен – каже повереник.

    Ако службеници ипак не врате документ, да ли грађани треба да се буне и да их подсећају на закон?

    – Мој савет је да треба да инсистирају на свом праву. Знам да ће многи рећи оно „шут с рогатим не може”, да људи не воле да ризикују да због тога не заврше посао ради кога су дошли, да не добију услугу која им је потребна, али дефинитивно је важно, можда најважније, да сами штите своја права. Драго ми је што из праксе знам да је таквих случајева све више и да то даје ефекте. „Уцењивање” грађана да дају податке које нису дужни да дају, или ускраћивање услуге због тога, треба да буде предмет интересовања и других надлежних органа – објашњава наш саговорник.

    До сада је у 150 случајева покренут прекршајни поступак, на захтев повереника, на основу Закона о заштити података о личности. Поднео је и неколико десетина кривичних пријава надлежним тужилаштвима.

    – Недавно смо добили прву правоснажну пресуду којом је, због неовлашћене обраде личних података, суд изрекао затворску казну. Али и та казна од шест месеци затвора изречена је условно. Било би добро када би она била наговештај нове битно другачије праксе правосуђа према онима који крше право на заштиту података о личности грађана – каже Родољуб Шабић.

    Било је и случајева да се поступак обустави и да су, уместо казне, окривљени уплаћивали одређене износе у добротворне сврхе.

    – У прекршајним поступцима покренутим по захтеву повереника изречен је већи број новчаних казни, више десетина. Треба, међутим, рећи да иако казне запрећене законом износе од 50.000 до 1.000.000 динара за правна лица и од 5.000 до 50.000 динара за одговорна физичка лица, судови најчешће изричу казне на доњој граници – каже Шабић.

    Грађани треба да знају у којим ситуацијама су обавезни да дају своје личне податке, а када нису дужни да то учине.

    – Грађани имају обавезу да личне податке дају само оном ко је на то изричито овлашћен законом. И то само оне податке на чију обраду се то законско овлашћење односи. У неким ситуацијама то је јасно и неспорно, на пример полиција, лекар, суд, а у некима и није. У овим другим грађани имају право да од оног ко им тражи личне податке захтевају да означи законски основ за то, а он је дужан да на тај захтев одговори. Без основа утврђеног у закону обрада података о личности је недопуштена осим уз изричит, вољни пристанак особе о чијим подацима је реч – објашњава повереник.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com