Jubilarni 25.Kopaonik biznis forum okupio je do sada najveći broj učesnika, više od 1.200 je prvi put tokom četiri dana bilo u prilici da prisustvuju na 22 panela, tri plenarne sesije, šest specijalnih događaja i tri posebna obraćanja. Forum je radio sveukupno oko 40 sati.
Zaključci sa ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma biće pretočeni u dokument Kopaonik konsenzus, koji će biti upućen široj i stručnoj javnosti, kao i Vladi Srbije i Narodnoj banci Srbije, kreatorima ekonomske politike.
“Jubilarni Kopaonik biznis forum je pokazao da dobre makroekonomske uslove treba pretvoriti u održivi rast, ali i da bez podizanja nivoa investicija neće biti značajnijeg rasta. Prioritet mora da bude restrukturiranje javnih preduzeća, ali i velikih neprivatizovanih državnih preduzeća. Centralne teme bile su kako izvršiti konverziju dobrih markekonomskih uslova u trajni, zatim digitalizacija, obazovanje, kreativna ekonomija, razvoj nauke, goepolitička pozicija Srbije i kojim tempom napredujemo ka EU, zatim realizacija strukturniih reformi, restrukturiranje državnih preduzeća, završetak privatizacije i kako da se paralelno sa njima podgine nivo investicija u Sribji, bez kojih nema značajnijeg rasta”, istakao je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije i predsednik programskog odbora KBF, na zatvaranju Foruma.
Vlahović napominje da Kopaonik biznis forum nije mesto gde se donose odluke već platforma za argumentovanu raspravu i razmenu različitih mišljenja u političkom i privrednom životu, kao i domaćih i medjuanrodnih eksperata.
„Takodje, forum nije izgubio akademsku notu, već je prisutna na najvišem nivou. Vlada danas govori o potebi povećanja investicija i skokovitom rastu, digitalizaciji i reformi obrazovanja i kreativnoj ekonomiji, tako da smo na istoj liniji“, kazao je Vlahović.
Dragan Đuričić, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije, je na zatvaranju Foruma istakao da je zadatak učesnika Foruma da daju dijagnoze, koje neko treba da harmonizuje i usmeri u dobrom pravcu. 
Đuričić je istakao i da Forum već 25 godina iluminatore, ljude iz biznisa, preduzetnike, naučnike, ljude koji se bave obrazovanjem i ljude koji se bave reformama države, kao i bivše predsednike, potpredsednike, ministre, profesore, on je naglasio da svi oni podržavaju orijentaciju vlade prema digitalizaciji, da su uvek davali konstruktivne predloge.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović se zahvalio svim učesnicima na KBF-u, predstavnicima državnih organa, sponzorima, gostima iz medjunarodnih finansijskih organizacija i iz regiona, kao i novinarima koji su „strpljivo i uspešno ispratili ovogodišnji KBF, koji se poklopio sa beogradskim izborima, što nije uticalo na to da forum bude manje zastupljen u medijima“.
„Neću da Vam kažem dovidjenja, reći ću Vam dobrodošli na 26. Kopaonik biznis forum koji će biti održan od 3. do 6. marta iduće godine“, rekao je Vlahović, čime je zvanično okončan rad ovogodišnjeg KBF-a.
Specijalno obraćanje predsednice Vlade Republike Srbije: Pozicioniranje Srbije u vodećim trendovima
Specijalno obraćanje poslednjeg dana jubilarnog XXV Kopaonik biznis foruma imala je Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije, koja je istakla da je prioritet zemlje digitalizacija, nastavak rada na e-upravi i dalje kreiranje poslovnog ambijenta koji će omogućiti dalji rast i naravno dalji rad i posvećenost evropskim integracijama.
Premijerka je na zatvaranju Kopaonik biznis foruma izjavila i da će vlada nastaviti započete reforme i da će ubrzati ekonomski rast. Rekla je da nijedan sličan događaj nije kao Kopaonik biznis forum pogodio suštinu šta dolazi posle fiskalne konsolidacije.
„Vlada ima odgovoran zadatak da nastavi reforme i ubrza ekonokmski rast. Rezutalti su izuzetni zahvaljujući merama fisklane konsolidacije koje je započela prethodna vlada“.
Brnabić je naglasila da je vizija Srbije – moderna evopska država koja je lider u regionu i da strategija EU za region pokazuje da smo na dobrom putu.
„Vladavina prava i jačanje institucija su prioritet, dalja reforma pravosuđa i osnaživanje evropskih vrednosti takođe. Da bismo sve postigli neophodna je politička volja, a ova vlada je ima.
Predsednica Vlade je navela da je plan da ove godine BDP bude 3,5 odsto i da je uvedeno dvonedeljno praćenje indikatora rasta kako bi smanjili faktore rizika odnosno da nas bilo šta u tom smislu iznenadi kako bi bili sami kreatori ekonomske politike i rasta i da ne zavisimo od okolnosti koje nas okružuju.
„ Moramo da menjamo ekonomsku paradigmu i da napravimo iskorak ka ekonomiji inovacija. Nove tehnologije menjaju tržište radne snage, 57 odsto sadašnjih poslova neće postojati do 2050 godine. Radimo i na ostvarivanju cilja da do 2022. godine u informacionim tehnologijama dostignemo 1,5 milijardi evra godišnje“.
Brnabić je objasnila i osnaživanje jedinica lokalne samouprave ali i to da same rade sa lokalnim preduzetnicima kako bi zapošljavali više radnika i širili proizvodnju, a da se ne čeka samo da Vlada dovede nekog investitora.
Takođe, predsednica Vlade je istakla i nove poreske olakšice, koje će rasteretiti privredu, kao i da sve mere koje se preduzimaju idu u prilog tome da ćemo i dalje nastaviti napredak na Svetskoj duing biznis listi.
Brnabić je govorila i o reformi poreske uprave, što je stub za borbu protiv sive ekonomije, kao i reformu inspekcija i do kraja godine umrežavanje bar četiri velike inspekcije.
„E-uprava je jedan od prioriteta, to je snažan mehanizam u borbi protiv korupcije i jačanju vladavine prava, a odnosi ogromne uštede i privredi i građanima. Ključni prioritet je digitalizacija i to je, takođe, jedan od prioriteta. Formiraćemo Savet za kreativne industrije kako bi se dodatno podstakla ta delatnost koja ima ogormna potencijal..
Srbiji više nije dovoljna samo ekonomija zasnovana na investicijma, već joj je potrebna ekonomija zasnovana na inovacijama.
Fokus na ljudima – zdrava ekonomija
Ministar omladine i sporta u Vladi Srbije Vanja Udovičić učestvujući na plenarnoj sesiji na Kopaonik biznis forumu istakao je da je država promenila način finansiranja mladih sportista i da takav potez daje odlične rezulate poslednje četiri godine, što najbolje govori broj medalja koji je veći nego u prethodnih 14 godina.
“U prethodnom periodu se drastično promenila situacija, sredstva koja Vlada Republike Srbije izdvaja za naše sportiste dolaze do njih. Vrlo smo usredsređeni i motivisani da pratimo tok sredstava od samog davanja sa republičkog ili lokalnog nivoa prema sportistima. Rezultati na međunarodnoj sceni pokazali su da je u periodu od 2000. do 2013. godine osvojeno 119 medalja, a 136 medalja od 2014. do 2017. Promenili smo način finansiranja i podsticaja, kao i pristup odgovornosti i odnosa prema sportistima i organizacijama“, rekao je ministar Udovičić.
Udovičić je naglasioj da je stimulacija za sportiste, kroz stipendije i praćenje njihovih programa, uz prisustvo vrhunskog tima ljudi, preduslov za ostvarivanje vrhunskih rezultata.
„Kroz razvoj školskog sporta, menjanja sportske infrastrukture, jačanje univerzitetskog sporta, samih nagrada koja su povećane i isplaćuju se u roku od sedam dana, sve vidove stimulacija, da na taj nacicn podstičemo i motivišemo odgovornost kod mladih sportista“.
Odlazak mladih nije samo problem u Srbiji, kako ističe Udovičić, već i na globalnom nivou i u skladu s tim ministarstvo je imalo programe – veće stipendije kojima su uspeli da zadrže mlade.
“Uspeli smo i da podstaknemo lokalne samouprave da ulažu u sportsku infrastrukturu,
“U naredne četiri godine obnovićemo sportsku i omladinsku infrastrukturu na lokalu. Na taj način želimo da podstaknemo i gradjevinsku industriju”.
Fokus na ljudima – zdrava ekonomija
Direktor Unicefa u Srbiji Mišel Sen Lo na plenarnoj sesiji na temu Fokus na ljudima – zdrava ekonomija na Kopaonik biznis forumu, izneo je podatke kojima je upozorio da je u periodu od 2011.do 2016. godine broj dece u Srbiji smanjen za skoro 40.000, dok će se ukupan broj stanovnika do 2041.godine smanjiti na 5,5 miliona stanovnika.
„Srbija se već neko vreme suočava sa negativnim demografskim trendovima. Radna snaga, koja je oskudni resurs, se brzo smanjuje. Nijedna zemlja neće moći da se takmiči u svetskoj ekonomiji ako ne uloži mnogo više i efikasnije u svoje ljude, posebno u decu. Ljudski kapital nove generacije se gradi kroz strateška ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu
Direktor Unicefa ukazao je i da je izuzetno važno da Srbija ulaže u značajne resurse u obrazovanje mladih imajući u vidu da je 30 odsto učenika od 15 godina i dalje funkcionalno nepismeno.
“Svako dete koje napušta obrazovanje bez sticanja diplome srednje škole državu košta izmedju 40.000 i 70.000 evra, jer gubi prihod od poreza i mora više da ulaže u socijalna davanja“, rekao je Sen Lo.