За Чиле и САД најцрњи датум у историји је 11. септембар. У Чилеу је војним пучем на тај дан 1973. свргнут демократски изабран левичарски председник Салвадор Аљенде. Одавно су почели да цуре докази о подршци Вашингтона Пиночеовој диктатури.
У САД се овај датум пише црним словима тек од 2001. када је извршен терористички напад на Њујорк и Вашингтон. Што се генерала Пиночеа тиче он је 2006. умро неосуђен. Владао је 16 година тако што је укинуо сва демократска права, у име очувања домовинске безбедности.
Амерички 11. септембар глобално је бомбастичан, и заглушио је чилеански црни датум кога се сећају само локалне организације и породице жртава, међу којима је и председница Мишел Башеле, чији је отац убијен у затвору војне хунте.
За Србију и Аргентину, 24. март је црни датум. Ми га се сећамо јер је тада почело НАТО бомбардовање, а пре 40 година у Аргентини је војним пучем отпочео државни терор над неистомишљеницима у којем је страдало 30.000 људи.
Београд је прекјуче још по нечему био сличан Буенос Ајресу. Први пут је обема престоницама Бела кућа упутила нешто налик „жаљењу” због онога што се дешавало у блиској историји. Потпредседник САД Џозеф Бајден поручио је Александру Вучићу да жали због цивилних жртава током акције НАТО 1999. и током ратова деведесетих. Бараку Обама, који се нашао у посети Буенос Ајресу, било је теже да дефинише у чему је то Вашингтон погрешио.
Довољно је већ тајних докумената разоткривено који доказују да злочини у Латинској Америци нису спонтано дело лудих војника већ су плод разрађеног пројекта диктираног из САД с циљем да се ликвидира црвена опасност, што је у писму Обами потврдио и добитник Нобелове награде за мир Аргентинац Перес Ескивел.
Он се придружио Женама у белим марамама, легендарним Мајкама са Мајског трга, у захтеву да председник САД одложи посету Аргентини за неки други пут.
Када је ипак дошао, све што је Обама имао да каже било је магловито. Споменуо је контроверзе око политике САД тих мрачнних година и спорост у осуди кршења људских права.
Иако нису још обелодањена нова документа Пентагона и ЦИА, мада је то било најављено, зна се да је операција „Кондор”, која је довела до ликвидације десетина хиљада људи у Аргентини, Чилеу, Бразилу, Парагвају, Уругвају, осмишљена у америчкој престоници.
Обамина изјава само оживљава бол за страдалима. Бајденово жаљење због цивилних жртава на нашим просторима, као да су младићи у униформи који су бранили своју земљу нека нижа класа жртве, такође нема смисла.
Кад ране не би биле тако дубоке, за поруке из Беле куће које су прекјуче примили Буенос Ајрес и Београд, могло би да се каже да су сувише „лајт” да би биле уважене, како је то рекла једна од мајки са Мајског трга.
Да је правда неопходна и да се злочини морају осудити како би дошло до помирења, стално поручују из Вашингтона, али прекјуче смо уместо извињења и ми и Аргентинци добили нешто као „жалим случај”.
