• Analize I Kolumne

    Зашто држава Крагујевцу, Лесковцу и Нишу даје кромпирче за медије, а Новом Саду милијарде динара: дискриминишемо вас јер немате покрајину!

    PROUNS Milan Petkovic foto PROUNSВлада Србије уплатила је регионалном јавном сервису у Новом Саду 900 милиона динара из републичког буџета. Сваког месеца, РТВ и Нови Сад добијају огромна средства и из таксе за јавне сервисе коју плаћају сви грађани Србије. Када се прикупи сав тај новац грађана Србије, то је трећина укупног буџета Града Ниша који је исте величине као и Нови Сад. Крагујевац, Јагодина, Ниш, Бор, Нови Пазар, Чачак, Ужице и остали градови јужно од Београда из те буџетске линије и из те таксе (коју њихови грађани морају да плаћају), добијају 0 (нула) динара. Новосађани добијају од државе, само за РТВ, половину укупног лесковачког буџета који је пети град по величини у Србији. Лесковчани добијају кромпирче.

    Медијска стратегија коју је Влада Србије усвојила 28.9.2011. године истекла је почетком ове године. Увелико се води дебата о усвајању нове. У петак, 10.2. у Београду је одржан састанак на коме се разговарало о томе како би нова медијска стратегија требало да изгледа.

    Организација коју представљам имала је пуно предлога, од којих су прихваћена четири. Ипак, онај кључни, од суштинске важности за децентрализацију земље, није. Зашто?

    Новинарска удружења окупљена око медијске коалиције (УНС, НУНС, НДНВ) и  њима блиске невладине организације, не желе никако да се у нову медијску стратегију појави оно, што, на њихово инсистирање, није реализовано из претходне: постојање шест регионалних јавних сервиса.

    Веома је важно образложење: зашто то није могуће?

    На чињенице које сам истакао:

    1) да мора да се заустави дискриминација 4 милиона грађана јужно од Београда, који немају иста права као житељи Војводине и српске престонице Београда;

    2) да је то захтев Комитета министара Савета Европе из 2007. године и Медијске студије коју је финансирала ЕУи радили њени стручњаци;

    3) да је то део Медијске стратегије из 2011. године.

    Одговор је био поражавајући. Београдске и новосадске колеге су свесне очајне медијске ситуације на југу, истоку и западу земље, признају да смо ми јужно од Београда дискриминисани, свесни  су тога и у невладином сектору. Ипак, по њиховим речима, ми морамо да останемо грађани другог реда, не можемо да имамо оно што има Нови Сад, јер немамо покрајину. Узгред, додадоше,  где сада да нађемо паре и за ваше регионалне јавне сервисе.  То нам поручи колега из НУНС-а, а остали прихватише са одобравањем да се неко најзад “аргументовано“ супротстави бунџији са југа.

    Никако им није падало на памет, да не морају они да нама обезбеђују паре, него само да нам само мало мање узимају, да део тв таксе остане тамо где се и прикупи. Да се не слије комплетан новац у Београд и Нови Сад.

    Као да нисмо сви грађани Србије једнаки пред Уставом и законом већ има људи првог реда који имају покрајину и оних другог реда, који покрајину немају? Или можда имамо грађане првог реда који су у престоници, грађане другог реда који живе у градовима и грађане трећег реда, који живе у мањим општинама које су без статуса града?

    Још жалоснија је чињеница да на том скупу ја нисам био једини са југа Србије. Било нас је троје. Моје колеге из Лесковца и Ниша, из невладиног сектора, осташе неми, као да им је маца појела језик.

    Сетих се онда речи Мађара Балинта Пастора који је врхунски познавалац медијског права и са којим смо се годинама заједнички борили за Регионалне јавне сервисе и право националних мањина за информисање на њиховим језицима.

    Балинт се уз помоћ осталих посланика из Војводине 2014. године изборио за све интересе његове заједнице у медијској реформи. Ми са југа нисмо остварили ништа, али Балинтове речи у телефонском разговору из августа 2014. године и даље ми одзвањају у глави:

    “Док Милане, ми посланици и политичари из Војводине, и из власти и из опозиције, две недеље не излазимо из Владе, лобирамо и свађамо се, твојих Нишлија и осталих јужњака, нема нигде. Ми смо се изборили за све што смо желели, а за вас са југа, не можемо ми да се боримо. Гласаћемо за медијске законе. Надам се да ме разумеш и да не мислиш да смо вас издали“.

    Сетих се и позива који сам истог тренутка упутио свом тадашњем градоначелнику, универзитетском професору, познатом кардиологу, члану председништва тада и сада највеће, владајуће странке, са молбом да покуша нешто, да су закони штетни за наш град и регион, да ћемо због њих дугорочно финансијски бити у подређеном положају… Његов одговор је био: “подржавам то што радиш, али немам механизме којима бих могао да ти помогнем“. То рече градоначелник, професор, кардиолог, члан председништва СНС-а, обичном грађанину Ниша.

    Питање је браћо јужњаци: да ли ми уопште и заслужујемо, да не будемо дискриминисани?

    др ек. Милан Петковић, дипл. инж. маш.

    председник ИО Професионалног удружења новинара Србије

    члан ИО Синдиката новинара Србије

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com