Закон о родној равноправности, који је преименован у закон о равноправности жена и мушкараца, требало је да буде усвојен по хитној процедури током ове недеље. Али, овај закон изненада је повучен из скупштинске процедуре прошлог петка – због додатних консултација. Потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић за „Политику” овај потез тумачи чињеницом да је потребно да постоји друштвени консензус око овог законског акта, како би био спроведен у дело када га парламент усвоји.

– Данас ипак немамо тај консензус, јер је један део невладиног сектора изразио одређене сумње. За овај предлог закона, на коме смо радили више од годину дана, имамо подршку међународних организација, али ја желим да и у Србији сви подрже овај закон јер он се и тиче свих нас. Није ово мој закон, ово је закон за све грађане и грађанке Србије. И зато не желим да он уђе у Скупштину пре него што решимо све нејасноће. У наредном периоду намеравам да се састанем са свима који имају примедбе на овај предлог. Желим да у једној доброј атмосфери, лишеној и изборне тензије, заједно дођемо до још бољих и креативних решења, како бисмо постигли консензус – каже Зорана Михајловић.

Повлачење закона из скупштинске процедуре наишло је на одобравање дела невладиног сектора који је имао бројне замерке на нацрт – почев од промене назива закона и избацивања ознаке „родно“ из готово свих параграфа, па до примедбе да нема санкција за непоштовање одредби овог закона.

„То је списак лепих жеља, а не закон“, тврди Тања Игњатовић, психолог и представница Аутономног женског центра, која је присуствовала седници Женске парламентарне мреже, одржаној дан уочи повлачења закона из скупштинске процедуре, на којој су представници дела невладиног сектора изнели примедбе у вези са законом.

А главна примедба односи се на чињеницу да нису предвиђене санкције, осим у сфери рада и медијског извештавања.

– Многи чланови овог закона су недоречени, као што је механизам за остваривање родне равноправности на локалном, покрајинском и националном нивоу. И Закон о равноправности полова, који је донесен 2009, недоречен је на исти начин, па су за шест година, колико се спроводи, донете само две судске пресуде – каже Тања Игњатовић и додаје:

„Закон о равноправности жена и мушкараца у нацрту се звао закон о родној равноправности. На преименовање су примедбу имали и заштитник грађана и бројне женске невладине организације, јер род и пол нису исто. Новим називом закона из њега се избацују геј, бисексуалне и транссексуалне особе као и особе које се родно не одређују према подели на мушко и женско.”

Законописац је из параграфа одстранио све ознаке рода, па у закону пише само да је забрањено насиље у породици – уопште се не спомиње насиље над женама, иако су оне жртве у преко 90 одсто случајева породичног насиља. Цела тема насиља над женама остала је изван овог закона и нема механизама за превенцију родно заснованог насиља – само су преписане одредбе из других закона.

На питање због чега је закон о родној равноправности преименован у закон о равноправности жена и мушкараца, Зорана Михајловић каже:

– Реч је о крајње формалној ствари, а не о томе да неко не зна да род и пол нису исте ствари. Када је текст био завршен, Секретаријат за законодавство тражио је да се назив закона промени. Објашњење је било да Устав Србије не познаје термин „родна равноправност”, већ само термин „равноправност жена и мушкараца” који се налази у члановима 15 и 62 Устава Србије. Ни ја нисам најсрећнија због оваквог назива закона.

Према речима наше саговорнице, основа за доношење овог закона о родној равноправности био је модел, односно форма коју је урадио заштитник грађана Саша Јанковић.

– Како овај закон дотиче готово све друштвене сфере, што и јесте његов највећи значај, нужно је било да он упућује на друге законе и прописе како не би дошло до проблема у функционисању. Даћу неколико примера: питање кућног рада већ је део Закона о раду, питањем учешћа жена на изборима и њиховој заступљености већ се бави изборно законодавство. Локални механизми за равноправност и специјалистичке услуге за лица која су претрпела насиље део су Закона о локалној самоуправи и социјалној заштити, јер се ова питања не могу уређивати другим законима. Битно је да овај закон о родној равноправности или равноправности жена и мушкараца буде нека врста капе над свим овим законима.

Предлог закона о равноправности жена и мушкараца предвиђа да надзор над његовом спровођењем обавља министарство надлежно за послове равноправности жена и мушкараца, односно равноправности полова. У делу који се односи на права и обавезе послодаваца и пружаоца услуга и запослених, надзор врши Инспекторат за рад”, објашњава Зорана Михајловић.

Велики део примедби НВО сектора односи се на то да се у закону уопште не спомиње родно засновано насиље већ само насиље, односно да је цела тема родно заснованог насиља остала изван овог закона и да су само преписане одредбе из неких других закона на „тему” насиља.

Зорана Михајловић истиче да је насиље над женама препознато као најгрубљи облик кршења људских права жена и додаје да ће се на то обратити посебна пажња. Зато је, каже, осим овог предлога закона планирано и усвајање посебне стратегије и акционог плана за сузбијање насиља према женама у складу са ратификованом Истанбулском конвенцијом. Она истиче да су нам потребна нова и посебна законска документа у борби против насиља над женама јер је реч о посебном проблему.

„Да би било успеха у борби против насиља морају се ускладити породични и кривични закон, закони о полицији и кривични законик. Свим овим прописима жене се морају чувати од насиља. Тако ће, на пример, правна помоћ за жртве родног насиља бити део будућег закона о бесплатној правној помоћи који припрема Министарство правде.”

—————————————–

Ко мора да има повереника за родну равноправност

Стари Закон о равноправности полова предвиђао је обавезу послодавца који има више од 50 запослених да има особу задужену за родну равноправност. По новом предлогу закона ову обавезу има само послодавац са више од 250 запослених, а таквих је свега 0,3 одсто. Због чега је промењена ова ставка?

„То је урађено како би се економски растеретио велики број малих предузећа и њихових послодаваца. По европском стандардима, средња предузећа су она која запошљавају више од 250 радника. Што се тиче органа државне управе, служби Владе Србије, органа аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, они ће без обзира на број запослених морати да одреде координаторе за родну равнопоравност.

Значајно је напоменути да приватни послодавци више неће смети да траже фотографије приликом запошљавања нити да питају жене да ли и када намеравају да затрудне.

– Труднице неће смети да премештају на друге послове и више неће бити дискриминисане код напредовања или усавршавања. Неће смети много тога тога што се сада у пракси дешава – истиче Зорана Михајловић.