• Turizam

    Zašto je Prag jeftiniji od Svilajnca?

    1958250601569900228ccb3499192148_v4 big

    Vikend u Srbiji neće biti jeftin poput paket-aranžmana za evropske gradove sve dok naši hoteli ne budu puni stalno, a turistička mesta ne produže sezonu na čitavu godinu, pišu „Večernje novosti„.

    Izuzetno pristupačne cene paket-aranžmana za evropske metropole koji u 6.000 dinara uključuju autobuski prevoz, dva noćenja i besplatno razgledanje grada ponovo otvaraju pitanje zašto je vikend u Srbiji skuplji od četiri dana u Budimpešti, Beču, Veneciji, Milanu ili Pragu?

    – Mnogi su primetili da hotelijeri na popularnim destinacijama „ne pucaju od ljubaznosti“ i ne trče oko gostiju – kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija JUTA. – Razlog je što su njihovi hoteli popunjeni 360 dana godišnje, pa i ako neko ne želi da se vrati u taj grad – uvek će doći neko drugi. Dakle, kada naša turistička mesta budu radila cele godine i cene će biti niže. Što je na nekoj destinaciji više turista i cene su sve povoljnije.

    Naša turistička mesta rade samo sto dana godišnje, pa kada se zarada podeli sa troškovima – cena mora da bude nerealno visoka. Kada je neki hotel pun bar deset meseci godišnje, od zarade u visokoj sezoni pokrio bi se trošak tokom „mršavih“ meseci. Drugi problem cenovne politike u Srbiji su vlasnici hotela.

    – Vlasnici hotela, koji su retko kada iz struke, očekuju da im se zarada vrati za godinu dana – kaže Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera Srbije HORES.

    – Prosečna popunjenost srpskih hotela je 44 odsto, i to ne zadovoljava ekonomsku opravdanost postojanja objekta. Kada bi spustili cene, bili bi bolje popunjeni, ali ni tada ne bi bili puni, pošto Srbija ozbiljno pati od „sezonskog sindroma“. Dakle, Venecija i Prag su zanimljivi čitave godine, a mi imamo „dva godišnja doba“, zimu i leto.

    Genov smatra da bi cene mogle da budu niže uz dobru volju. Naime, fiksni troškovi hotela su izuzetno visoki. Ukoliko bi se, recimo, PDV tokom vansezone snizio – cene bi bile niže. Naši hotelijeri moraju da prijave radnike iako imaju potrebu za njima samo četiri meseca godišnje.

    – Najvažnije je da se shvati da smeštaj može da bude i besplatan – kaže Genov.

    – Hotelijeri u evropskim metropolama daju noćenje i za 10 evra agencijama, jer ih dotira država. Cilj je dovesti turiste koji moraju da jedu, kupe suvenir, plate kartu u prevozu, popiju kafu… Jedan od načina da se snizi cena smeštaja je da od svega što se prodaje u Knez Mihailovoj dinar ide u turističku kasu, od koje bi se dotirala noćenja turista koji bi, onda, trošili novac u drugim objektima.

    Nažalost, beogradski hoteli važe za jeftinije u Evropi, ali imaju po nekoliko cena. Jedna se nudi na buking-sajtovima, druga srpskim agencijama, treća stranim korporacijama… Mali hoteli bi uravnotežili tržište, ali ih mi nemamo dovoljno, iako u svetu čine 97 odsto ukupnog broja svih objekata!

    – Mi, kao narod, nismo trgovački raspoloženi – kaže Genov. – Naši hotelijeri imaju kratkoročnu filozofiju, kao i vlasnici restorana. Njihova logika je da bolje da jednu sobu ili večeru u restoranu papreno naplate, umesto da imaju 90 odsto punih soba i stolova po bagatelnoj ceni. Nažalost, kada im taj jedan gost ne dođe, onda su sto ili soba – prazni!

    Izvor: Večernje novosti

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com