Od aprila 2015. godine u BITEF teatru na repertoaru je predstava „CRVENA: samoubistvo nacije“ u režiji Vojislava Arsića i po tekstu Milene Bogavac. Predstava se bavi nasiljem nad ženama iz perspektive mladih muškaraca koji govore o nasilju, ženskim pravima i tabloidnom pristupu javnosti ovim temama.

Od premijere, predstava se uspešno izvodi u Beogradu i Novom Sadu, gde vlada veliko interesovanje. Međutim, to nije slučaj i sa ostalim gradovima u Srbiji gde je predstava prvo uvrštena u repertoar, pa naknadno povučena, bez logičnih objašnjenja.

– Predstava je trebalo da se igra u Pančevu, sve je bilo dogovoreno i onda su nas obavestili da će da je povuku – kaže Vojislav Arsić, reditelj predstave.

– Mi smo dobili informaciju da nije problem tema, nego da je problem način upotrebe jezika u samoj predstavi, a to su psovke. Na kraju smo uspeli da ih ubedimo da je ponovo stave na repertoar, jer smatramo da je predstava značajna, da treba da je vide i mladi u Pančevu, ali problem na koji smo naišli je problem autocenzure i straha za svoju poziciju, jer šta će da se desi, ako se prikaže predstava sa psovkama, iako je u pitanju ozbiljan problem kojim se bavi, kao što su nasilje nad ženama i nebriga za mlade.

Jedan od gradova gde je takođe bilo pregovora da se izvodi „CRVENA: samoubistvo nacije“, pa se na kraju odustalo od toga, bio je i Zrenjanin. Na informaciju da su autori predstave dobili komentar da su „zgroženi predstavom“, direktorka Narodnog pozorišta „Toša Jovanović u Zrenjaninu“, Ivana Kukolj Solarov, rekla je za VICE da to nije tačno.

– Nema zgroženih, naprosto, nije nam se svidela ta predstava. U vezi sa izvođenjem predstave smo razgovarali, ali nije bilo definitivnog dogovora. Dok smo razmatrali predstavu, shvatili smo da nam ne odgovara po kvalitetima, nema tu nikakve političke konotacije“. Direktorka zrenjaninskog pozorišta još nam je rekla i da je ona ta koja odlučuje šta će biti na repertoaru, i da tu nema mesta da BITEF teatar doživi kao cenzuru. „Prosto, mi imamo i svoju produkciju koju želimo na sceni, i onda pažljivo biramo šta nam je interesantno. Nema tu ništa specijalno, mada ja razumem autore predstave da žele da reklamiraju svoju predstavu, pa traže razne načine.“

Narodno pozorište Leskovac potvrdilo je izvođenje predstave, objavilo na svom sajtu, a posle nekoliko dana skinulo sa repertoara na sajtu, rekao nam je Vojislav Arsić.

– Ja sam molio upravnika pozorišta da mi objasni o čemu se radi i kako je moguće da nas dovede u takvu situaciju, da se zvanično potvrdi i da onda bez objašnjenja otkažu. On je komunicirao preko svojih zaposlenih, ali se u pozadini tih telefonskih razgovora čuo njegov glas, gde se najviše žalio na to da se u predstavi pominju psovke, a da to pozorište ne može sebi da dozvoli – kaže Arsić.

Direktor leskovačkog Narodnog pozorišta, Stanislav Grujić, negira da je izvođenje predstave uopšte dogovoreno, kao i da je razlog odbijanja osetljiva tema nasilja nad ženama i nebrige o mladima.

– Predstava je je odbijena zato što uvodni song vređa državu Srbiju. To je jedini razlog zašto smo mi odlučili da ne izaberemo ovu predstavu za naš repertoar. Kada smo je razmatrali, hteli smo da se izvodi kod nas zbog teme, koja je nasilje nad ženama, a onda kad smo čuli da je uvodni song „Jebi se, Srbijo“, odustali smo, jer je vređanje države zabranjeno ustavom.“ Grujić se pita kako to da kada se ovako nešto čuje na sportskom događaju, onda se isključuje tribina, a za kulturu važe druga pravila. „Ovde je u pitanju etika, a to je da pozorište predstavlja zemlju i onda ne može na taj način da je predstavlja uvredljivim stvarima. Mi ništa nismo zabranili, jer ništa nije ni bilo dogovoreno. Ta predstava je ekonomski za nas bitna, jer bismo platili, a ja lično ništa nisam njima ni rekao. Ovde su već gostovale predstave te tematike iz Beograda i drugih gradova, tako da to sigurno nije razlog. Predstava se bavi nasiljem nad ženama, a ovamo oni promovišu nasilje nad državom.“

FOTO: Facebook skrinšot

Da problem nije cenzura, već čista malograđanština, stav je Milene Bogavac, koja je autorka teksta.

– Naravno, vi kao upravnik pozorišta imate pravo da odlučujete koje će se predstave izvoditi u vašem pozorištu na osnovu svoje procene. Ali ono što je ključno je da se dovoljno informišete pre nego što tu odluku donesete, pa je posle i povučete. Tu je problem koji se kosi sa etikom. Vi dovodite u problem dvadeset i petoro ljudi koji su uključeni u tu predstavu i koji planiraju to izvođenje, trošite znanje i resurse zaposlenih, od toga deset traženih glumaca, koji učestvuju u šest predstava i to blokira čitavu produkciju. Razumem i kad kažu da je predstava „radikalna“ i „skandalozna“, ali morate da saopštite odmah da odustajete, a ne kad je već preuzeto nešto – kaže Bogavac za VICE.

Inače, predstava je realizovana skoro bez ikakve institucionalne podrške: osim BITEF teatra, koji je dao prostor za probe i izvođenje, a ni jedna druga gradska ili državna institucija nije podržala ovu produkciju. Predstava je dobila odlične kritike, svaki put je puna sala i predstava samu sebe održava na repertoaru.

Pitanje je etičko, jer je pitanje ko odlučuje i kome smeta predstava, smatra autorka.

– Crvena ima takvu jednu nagradu, kao što je „Anđelka Milić“ Filozofskog fakulteta u Beogradu, ima profesionalce koji su cenjeni, dobra je aktivistički i u komercijalnom smislu, a onda je loša nekome ko se o njoj nije ni informisao. Onda se pitam zašto predstava ne može da se igra u Leskovcu. Da li su to politički razlozi? Izgleda da jesu, jer je pitanje nasilje nad ženama i nebrige nad mladima. Ako to jeste problem neka kažu, stvari treba nazvati pravim imenom. Neće društvo propasti zbog povlačenja predstave, ali to vam je lakmus papir za ova pitanja u društvu.

Link Izvora