Sve fotografije: Petra Živić

Sećate se skupa Sedam hiljada, održanog 10. jula prošle godine? Bio je to komemorativni skup paljenja sveća u znak sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, održan dan nakon što su zabranjena sva javna okupljanja. U isto vreme, iza kordona policije, kontraskupove organizovali su radikali i pokret Zavetnici.

Šest meseci kasnije, direktorka organizacije Inicijative mladih za ljudska prava Anita Mitić dobila je prekršajnu prijavu „zato što je okupila građane, a skup nije prijavila“. Prijavu je dobila krajem januara, nekoliko dana pre nego što je Skupština Srbije usvojila novi Zakom o okupljanju građana, što znači da je prekršajna prijava koju je primila nastala na osnovu zakona koji je Skupština još u aprilu 2015. proglasila neustavnim.

Nažalost, to nije jedini problem sa ovom prekršajnom prijavom.

Anita Mitić je danas, pre saslušanja u Prekršajnom sudu u Beogradu, sa još tridesetak ljudi, protestovala ispred suda, noseći transparent „Nije ona, nego ja“.

Razgovarali smo sa Anitom o prekršajnoj prijavi i reči genocid koja se u zvaničnim državnim dokumentima piše pod navodnicima.

VICE: Zašto „Nije ona, nego ja“

Akcija je nastala kao izraz podrške mojih kolega, saboraca i prijatelja. Zato što je mnogo ljudi pozivalo na okupljanje tog 10. jula, a samo sam ja dobila prekršajnu prijavu. Poruka ovog slogana je da ovo nije napad samo na mene, već na sve ljude koji su tada bili sa nama. „Nije ona, nego ja“ je i ismevanje čitave situacije, jer sam ja dobila prekršajnu prijavu i organizovala skup na isti način kao i desetine mojih Fejsbuk prijatelja.

U prijavi piše i da si pozivala ljude da prisustvuju komemoraciji genocida u Srebrenici preko Fejsbuka. Kaži nam, šta si tačno radila tih dana na Fejsu?

U prijavi piše da sam ja okupila građane, iako nisam prijavila skup. A na razgovoru u policiji sam kao dokaz da sam ja to uradila dobila odštampan svoj Fejsbuk profil, na kome se vide moji postovi gde pozivam ljude da dođu 10. jula uveče da zapale sveće i na taj način kažu ne negiranju genocida.

Inače, svi moji postovi na Fejsbuku su javni: i oni u vezi sa poslom i oni privatni. I tih dana u julu ništa nije bilo drugačije. Jedino što je tih dana svaki moj ili Inicijativin post bio komentarisan uvredama i pretnjama.

Ja sam ceo dan šerovala postove koji su bili u vezi sa Srebrenicom i revoltom koji sam osećala povodom zabrane akcije Sedam hiljada. Kada sam sa kolegama iz Inicijative odlučila da ćemo izaći na ulicu uprkos zabrani i to sam napisala na Fejsbuku. I dalje ne mislim da sam pogrešila.

Znam da smo objavljivali statuse i zvali ljude da nam se pridruže kao ludi. Bilo nam je važno da se što više ljudi pojavi.

Izjavila si da je to što je tebi stigla prijava zbog organizovanja događaja komemoracije licemerno, jer je premijer ove godine lično bio u Srebrenici.

Jesam. I to i mislim. Ne može se voditi politika pomirenja tako što premijer ode na komemoraciju u Srebrenicu, a u Beogradu priča kako tamo nije počinjen genocid i zabranjuje komemorativni skup. Takođe, podsetila bih i na izjave političara da civilno društvo ne doprinosi pomirenju svim akcijama i organizovanjem komemoracije u Beogradu. To je u najmanju ruku degutantno reći za organizacije koje već 25 godina rade na pomirenju i suočavanju sa prošlošću.

Reč genocid je u prekršajnoj prijavi pod navodnicima.

Jeste. I to je možda najgori deo cele ove priče. Jer je to dokaz da država nastavlja svoju politiku negiranja genocida. Takođe, ako mi već pišete prekršajnu prijavu, onda me bar tužite za ono što sam uradila. Ja nisam pozivala na komemoraciju „genocida“.

U isto vreme kada je održan protest Sedam hiljada, okupili su se i radikali i Zavetnici. Da li imaš informaciju o tome da li neko od njih dobio prekršajnu prijavu kao ti?

Moram napomenuti da su nas mnogi učesnici tih desničarskih kontraskupova napadali, gađali nas limenkama i vređali te večeri 10. jula. Tako da meni nije jasno zašto niko od njih nije dobio krivičnu prijavu za nasilničko ponašanje.

Negde sam pročitala da je i neko iz Srpske radikalne stranke dobio prekršajnu prijavu, za Zavetnike ne znam. Važno je napomenuti i da su Zavetnici uprkos zabrani skupa 11. jula 2015. ceo dan šetali gradom u pratnji policije, noseći transparente.

Šta zanimljivo ovih dana radite u Inicijativi mladih za ljudska prava?

Radimo intenzivno na uspostavljanja Regionalne kancelarije za saradnju mladih. Pokušavamo da stvorimo priliku za generacije koje dolaze da im odnosi sa komšijama u regionu ne budu onemogućeni zbog ratnih dešavanja, a da istovremeno saznaju šta se u sukobima zapravo desilo.

Hvala, Anita.

Pogledajte još fotografija sa današnjeg skupa:

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu