Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Ако се узму у обзир безмало сви подаци о стању немачке привреде и државног буџета, могло би мирне душе да се каже да најјачој европској економији цветају руже. Осим стабилног економског раста од 1,7 одсто, у прошлој години неочекивано је порасла наплата пореза па је вишак у државној каси дуплиран и износио је 21,5 милијарду евра, што је највише од уједињена две Немачке 1990. године. Забележена је и рекордно ниска незапосленост од 6,2 одсто, што је дупло мање од просека у Европској унији. Али, упркос овим оптимистичним подацима на којима би Немачкој могли да позавиде безмало све европске земље, истраживање немачког економског института Ифо показало је да немачки привредници нису тако оптимистични већ предвиђају црне дане.
Према рачуници института Ифо, индекс пословног поверења у Немачкој пао је у фебруару трећи месец заредом, при чему је у прерађивачком сектору регистрован највећи пад поверења од новембра 2008. године, када је Немачку тресла светска економско-финансијска криза. Немачки привредници заправо су веома песимистични у погледу тога какав ће пословни успех остварити у првој половини ове године.
Према речима стручњака овог института др Клауса Волрабеа, постоји бар пет разлога зашто немачки привредници сумњају у свој успех ове године, а један од њих је то што проблеми у еврозони неминовно утичу на привредни успех Немачке, која превасходно економски раст остварује извозом робе. За разлику од претходних година када је Немачка привредно расла захваљујући расту свог извоза у остале земље еврозоне, ове године је раст остварила на „француски начин” – повећаном домаћом потрошњом, између осталог и повећаном потрошњом државе, због огромних издатака за збрињавање 1,1 милиона пристиглих избеглица.
„До краја прошле године извоз је био добар, али сад примећујемо да Немачка није изузета од проблема у еврозони”, каже Волрабе и објашњава шта за Немачку значи званични податак да је у децембру 2015. у еврозони пала потражња за производима направљеним у Немачкој. „Потрошња и изградња иду добро, при чему је потрошња снажна. Али проблем има индустрија. Људи виде да су ствари ишле добро прошле године и претпостављају да ће се тако наставити али засад не изгледа тако.”
Друга брига за немачке привреднике јесте то што се минулих месеци љуља кинеско финансијско тржиште, а Кина је важна дестинација за немачки извоз. Заправо Кина је, после еврозоне и САД, за Немачку треће тржиште на које највише извози. У 2014. у Кини је извезено немачке робе у вредности од 74,3 милијарде евра, а при томе су значајне профите оствариле и локалне испоставе немачких фирми, нарочито немачка аутомобилска индустрија, која има фабрике у Кини како би лакше снабдевала то огромно тржиште.
Иако би рекордно ниска цена нафте требало да буде добра вест за немачку привреду, због мањих трошкова транспорта робе и енергената неопходних за производњу, немачки привредници се плаше да ће то дугорочно оборити потражњу за немачким производима у земљама које су извознице нафте и гаса па сада имају мање приходе. Примера ради, Русија је у 2014. купила немачке робе у вредности од 30 милијарди евра, а земље извознице нафте окупљене у организацији Опек укупно око 36 милијарди евра.
Немци страхују да ће ове земље сада смањити потражњу за немачком робом, али и смањити улагања у Немачкој. Овај страх иде руку-подруку и са четвртом бригом да ни немачки привредници и њихове европске колеге неће улагати превише у Немачкој, упркос упумпавању јефтиног новца који спроводи Европска централна банка (ЕЦБ).
„Улагања се заиста не повећавају. Годинама чекамо на фирме да улажу више и сви услови су ту. Али се то (већа улагања) тек помаља”, каже Волрабе и додаје да је ЕЦБ искористио сва своја средства за подстрекивање улагања, али да јефтин новац није довео до више инвестиција у Немачкој. „Финансирање је јефтино и лако у Немачкој и ту се не може нешто више урадити.”
Према свему судећи, обазриви Немци не желе да позајмљују новац од банака чак и по изузетни ниским каматним стопама, јер је поприлично неизвесно да ли Европа иде у правцу нове огромне политичке, а самим тим и економско-финансијске кризе. А могућих окидача за политичко-економске земљотресе је прегршт: избегличка криза која је разјединила ЕУ те прети да угрози опстанак „Шенгена”, а и саме ЕУ, а осим тога ту је и могућност да Велика Британија изађе из ЕУ.
Примера ради, настојања Аустрије да у сарадњи за западнобалканским земљама прекине балканску руту за избеглице, и то тако што им неће бити дозвољено да из Грчке у Македонију посредно и постепено доводи до тога да се Грчка „избацује” из „Шенгена” и још више гура у економски амбис, ризикујући њено чланство у еврозони и ЕУ. Према студији немачког института Бертелсман, поновно успостављање граничних контрола међу чланицама шенгенске зоне у најбољем случају коштало би немачку економију 77 милијарди евра, а у најгорем 235 милијарди евра. Према процени института, пропаст „Шенгена” би од 2016. до 2025. коштала ЕУ укупно око чак 1.400 милијарди евра, што је једнако БДП-у Италије.
И могућност „брегзита” брине немачке привреднике јер сматрају да би то довело до тога да међусобна привредна сарадња буде тежа и знатно скупља.
Сви ови фактори доводе до тога да су привредници поприлично песимистични и да добре резултате Немачке виде у много црњем светлу од политичара.
