Društvo

Зашто су Србији вредније мајке и деца у Војводини него у Нишу, Власотинцу или Врању?

Годинама у Србији као да постоје људи првог и другог реда.

Од 2013. до 2018. године једино су мајке у АП Војводини још од 2013. године добијале месечну накнаду од 12.000 динара у трајању од две године.

До сада је једино Покрајинска влада обезбеђивала месечну накнаду од 12.000 динара у трајању од две године, а убудуће ће тај износ, за породице са трећим дететом, за запослене жене, обезбеђивати Република Србија и то у трајању од 10 година.

Дакле пет година мајке и бебе у централној Србији биле су дискриминисане у односу на мајке и бебе у другом делу исте државе Војводини.

Да ли треба подсећати да прворођене бебе у престоници добијају по више стотина хиљада динара, а прве бебе у градовима на југу Србије десетоструко мање.

Имајући у виду, да у појединим градовима попут Београда или Јагодине, породиље добијају 100% плате током породиљског одсуства, а на југу свега 65% поставља се питање, зашто су жене и деца у Нишу, Власотинцу или Врању за државу мање вредни?

Поготово када знамо демографску ситуацију у централној Србији, у Шумадији, на југу и истоку земље и миграциона кретања ка северу државе.

Др Иван Ж. Маринковић, научни сарадник Института друштвених наука у Београду истиче да је најтежа демографска ситуација на на југу и истоку Србије.

Да ли својим потезима држава то, можда и несвесно, поспешује и стимулише јер су економске миграције са југа ка северу земље и престоници све значајнији параметар.

Родитељски портал Бебац апелује на надлежне да „хитно врате новчану помоћ за треће дете у Војводини“.

Остаје нејасно, зашто се не траже подједнаки услови за све бебе у Србији и до када ћемо имати бебе првог и другог реда?

Зашто дискриминисати људе на југу земље још од њиховог рођења?

Наравно увек постоје две стране медаље. Постоје и ствари које свакако треба похвалити.

Закон о финансијској подршци породицама с децом који је ступио на снагу 1. јула, укинуо је 86 докумената које су породиље морале до сада да прикупљају.

Kако је саопштио НАЛЕД, анализом коју је спровело Удружење власника рачуноводствених агенција утврђено је да је од 86 листова разноразних фотокопија и оригинала, чак 80 било потпуно непотребно.

Административни трошак ове процедуре за привреду, заједно са процедуром за остваривање права на накнаду трудницама, још 2012. процењен је на више од 690 милиона динара годишње и за тај новац је сваке године могло да буде отворено најмање 1.200 радних места, указује НАЛЕД.

„Закон о финансијској подршци породици с децом донео је важан финансијски подстицај побољшању стопе наталитета путем повећања додатка за треће и четврто дете, али и решио једну од најпознатијих компликованих административних процедура – прикупљање документације за остваривање права на породиљску накнаду“, кажу у НАЛЕДУ.

Терет прикупљања документације до сада је падао на послодавца и породиљу, што је, оцењују, био посебан проблем за породиље-предузетнице.

Ниш, новембар 2018. године

Текст и фото: Љубомир Костић

(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh