Основна школа „Доситеј Обрадовић“ се налази у старом делу Ниша, недалеко од центра града.
Посетили смо школу у намери да сазнамо колико овде, у градском језгру једног од највећих насељених места у Србији, има деце основношколског узраста.
Наши саговорници су директор школе Дејан Богдановић, професор физичког васпитања, млад и енергичан човек који се, после мање од десет година рада у просвети, храбро прихватио директорске дужности и Бранислава Красић, школски психолог.
У школи, као што приличи, дечија граја и ужурбани наставници, али су се директор и школски психолог лепо припремили за разговор, тако да брзо сазнасмо податке и обавештења које тражимо.
Колико ученика похађа Основну школу „Доситеј Обрадовић“?
„У нашој школи борави, укупно, 389 деце. Од тога је 24 у предшколској групи, а осталих 365 су ученици. Прво разред има само 31 ученика, а други разред готово двоструко више – 61 ученика. Остали разреди у школи имају између 42 и 49 ученика.“
Како се број уписаних ученика кретао претходних година?
„Број ученика, из године у годину, опада. Некада је наша школа имала близу хиљаду ученика. Од пре десетак година, број ученика се знатно смањио. Први пут нам се десило школске 2005./`06. године да упишемо знатно малобројнију генерацију него што је то било пре тога, када смо имали по три или четири одељења у сваком разреду.“
„Од текуће школске године, настава се одвија само у једној, преподневној смени јер имамо довољно простора. Раније, када је број ученика и одељења био већи, радили смо у две смене (као и већина школа у Србији).“
„Школска зграда је оптимално попуњена када имамо по три одељења у сваком разреду који наставу похађају у две смене. Сада када је број ученика и одељења мањи, има места да сви похађају наставу у једној смени, а има места и за предшколску групу и за продужени дневни боравак ученика до трећег разреда.“
„Очигледно је да се смањује број деце која живе у делу града у коме се налази школа. Окружени смо породичним стамбеним кућама изграђеним пре више деценија у којима су, махом, остали наши старији суграђани. Њихови потомци се, најчешће, одселе из свог дома у периферне делове града где је станоградња присутна у већој мери, а са собом поведу и своју децу.“
„И у близини наше школе ничу стамбене зграде, али је приметно да се станови у њима најчешће издају студентима или самцима, тако да нема много станова у којима живе породице с децом која би похађала основну школу.“
„Приметно је и да имамо и ученике који путују два или више километара од свог дома до школе.
Најчешће се ради о деци која живе на периферији града или, чак, на селу, а у школу долазе с родитељима запосленим у центру града.“
Има ли осипања ученика због одсељавања у друге делове земље или у иностранство?
„Одласка ученика због пресељења у друге градове има, али је чешће исписивање ученика због одласка у иностранство.“
„Приметно је да доста наших бивших ученика тражи од школе копије докумената о завршеној основној школи, а управо ради одласка у неку другу земљу.“
„Имамо и примере уписа ученика у школу који су дошли из других места – из Београда, Врања, Кикинде… Нисмо уочили никакву правилност у њиховом доласку, као што је, пре више деценија, било пресељење са села у град. Разлози за досељење су различити.“
„Нашу школу похађа и неколико ученика странаца који у Нишу дуже време бораве с родитељима, тако да имамо ученике из Италије, Венецуеле и Сједињених Америчких Држава.“
Има ли технолошких вишкова међу наставницима?
„Не, немамо технолошких вишкова већ три године. Имамо већи број наставника који у нашој школи допуњују своју радну норму, а раде и у другим школама у Нишу и околини.“
Стање у Основној школи „Доситеј Обрадовић“ у Нишу, у Улици Краљевића Марка, на петнаестак минута хода од Споменика ослободиоцима Ниша, јасно показује дубину популационе кризе у којој се налазимо.
Од некадашњих стотинак ученика уписаних сваке године, дошли смо до мање од педесет ученика по разреду, и то у средини која је, упркос свему, и даље атрактивна за досељавање становника, и из земље и из иностранства.
Како смо чули, станови се у овом делу Ниша издају студентима и самцима који дођу из других места у Србији ради школовања или запослења.
Коме ће ти станови бити издати за десетак година, када се популациони резервоар југа и истока Србије потпуно испразни?
Ниш, децембар 2018. године
Текст: Љубомир Костић
Фото: Д.К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
