Шпаргла или шпарога (лат. Asparagus officinalis) вишегодишња је зељаста биљка. У народу се некада више ценила, али је у последње време очигледно заборављена иако је укусно и здраво поврће. Употребљавала се и као лек и наравно као храна.

Као и неке друге биљке и шпаргла може бити алергена, нарочито код осетљивих особа.

Слично неком другом поврћу, и шпаргла је дошла са истока, а у старој Грчкој и Риму је гајена и коришћена као храна и као лек. Данас шпаргла у ЕУ и САД често може да се нађе у супермаркетима и популарно је поврће. Код нас је тешко пронаћи шпарглу, тек у неким веома добро опремљеним маркетима, али је зато има на пијацама. Расте и самоникло у Средоземљу, али се углавном у исхрани користи као узгајана култура.

Највећи произвођачи шпаргле су: Кина (94 одсто светске производње), Перу, Мексико, САД и Немачка. Највише се употребљава у САД-у, ЕУ и Канади.

И шмек …

У Европи се више употребљава (и гаји) бела шпаргла, иако зелена има већу нутритивну вредност. По цени спада у скупље поврће, нарочито уколико се ради о органски гајеној шпаргли.

Шпаргла се сматра за дијетално поврће нарочито погодно у исхрани оболелих од дијабета.

У исхрани се користе млади изданци шпаргле, који се беру у рано пролеће, док су једри и сочни. Ако се не уберу на време, постају пуни несварљивих целулозних влакана, постају дрвенасти. Самоникла шпаргла даје тање изданке од гајене шпаргле, који су и мање сочни.

Обично се конзумира у сировом стању, дакле у салатама, а може се припремати и као вариво. На западу се може наћи и конзервирана шпаргла, а у било ком случају даје шмек свежој салати или неком јелу.

… и лек

Шпаргла има помало сладуњав укус, али није калоријски јака. Цењена је у кухињама многих народа. Садржи обиље минерала и витамина али и пуно влакана и микроелемената. Нутритивна вредност шпаргле у 100 г:

– енергија 85 кЈ (20 кцал)

– угљени хидрати: 3,88 г, од тога шећери: 1,78 г, дијетна влакна: 2,1 г

– масти: 0,12 г

–протеини: 2,2 г

– витамини: А, Бе 1, Бе 2, Бе 3, Бе 5, Бе 6, Бе 9, Це, Е, Ка (од четири до 12 одсто дневних потреба)

– минерали: гвожђе, манган, фосфор, калцијум, калијум, цинк (од четири до 16 процената дневних потреба).

Шта шпаргла лечи?

– Делује противупално захваљујући високој концентрацији комплекса Бе витамина, флавоноида и сапонина

– смањује ризике од болести кардиоваскуларног система и можданог удара

– снижава ниво ЛДЛ холестерола и смањује крвни притисак

– богата је витамином Ка и снижава ризик од појаве остеопорозе и атеросклерозе

– због влакана потпомаже правилну функцију цревног тракта и снижава ризик од дијабетеса типа 2

– ојачава имуни систем и често се користи у чишћењу организма

– зелена шпаргла познати је природни диуретик, помаже у разлагању камења у бубрегу и код гихта

– богата је фолном киселином, за труднице благотворном

– користи се као афродизијак код оба пола

– помаже код исцрпљености, ублажавања менструалних проблема, а користи се и у редукционим дијетама.

Особе које у исхрани често користе шпарглу имају помало непријатан мирис урина. Ово настаје услед разлагања извесних сумпорних једињења и не представља опасност по корисника. Пролази након неколико сати.

У алтернативној медицини, поред изданака шпаргле, користе се и ризом и корен. Имају добар утицај на рад пробавног система, јетре и бубрега, као и срца и нервног система. Ризом и корен се беру кад прође берба изданака, дакле у касно пролеће. Ако се одмах не искористе, суше се за неку каснију употребу. Семе шпаргле има антибактеријско деловање, а печено се може користити као супститут за кафу.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com