У Републици Србији, имунизација становништва од заразних болести је на плећима државних здравствених установа.
Део критичара вакцинације, управо у томе налази своје упориште. Сматрају да су лекари, присталице вакцинације и они који је спроводе, ограничени оквирима постављеним у државном здравству и да морају да пропагирају званичне ставове, слагали се с њима или не.
Међутим, о вакцинацији смо се распитали код лекара који се баве приватном праксом. Рачунамо да лекар који не ради у државном здравству може потпуно слободно да говори о имунизацији, без икаквог страха, устезања или самоцензуре.
Наша саговорница је Љубинка Стојковић, доктор медицине – специјалиста опште медицине, власница ординације „Визард“ у Нишу.
„За мном је преко тридесет година рада.“, каже докторка Љубинка, „Дуго сам радила као лекар у сеоским амбулантама у околини Алексинца, а од 2004. године имам своју ординацију у којој сама радим. Ангажујем колеге одређених специјалности, када је то потребно, а најчешће ради консултација.“
„Бавим се методима лечења за које сматрам да представљају будућност медицине, за шта сам се дуго усавршавала, што и сада чиним. Примењујем фитотерапију (лечење лековитим биљкама), апитерапију (лечење медом и меденим производима) и дијететику.“
„Оно по чему сам јединствена у јужном делу Србије јесте квантна медицина. Ради се о методу у медицини заснованом на природним својствима људског организма, неинвазивном и без штетних последица. Квантна медицина се у иностранству више примењује него код нас. Врло је присутна, рецимо, у Русији. Поседујем одговарајућу опрему и редовно пратим новости у тој области, тако да ми доста пацијената долази управо ради дијагностике и терапија квантном медицином.“
„Иначе, само око 10% мојих пацијената је из Ниша. Остали долазе из других средина у Србији, као и из иностранства. Имала сам пацијенте из околних земаља, али и из Шведске, Енглеске, Канаде…“
„Пацијенти долазе у моју установу и ради услуга из домена класичне медицине, из опште лекарске праксе. Код мене нема редова нити листи чекања и свако је лепо и љубазно примљен. Задржим се, понекад, и два сата у прегледу пацијента и разговору с њим.“
Лепо, али ми смо дошли да питамо о вакцинацији.
„Ја се, сада, не бавим вакцинацијом, али имам богато искуство из ранијег периода.“
„Вакцинација као метод имунизације од заразних болести постоји врло дуго, тако да су се, до данас, испољиле све њене и добре и лоше стране.“
„Наравно, вакцинација је врло позитивна мера у заштити здравља становништва. Многе заразне болести, које су раније изазивале епидемије и убијале велики број људи, сузбијене су вакцинацијом.“
„Оно о чему треба водити рачуна, да би се избегле било какве нежељене последице вакцинације, јесте да особа која се вакцинише буде потпуно здрава. Вакцина се не даје особама које имају здравствене проблеме такве да би вакцина на њих штетно деловала.“
„Поред наведеног, треба строго водити рачуна и о квалитету вакцине која се примењује. Вакцине могу да садрже, у веома малој количини, елементе који могу изазвати реакцију организма. Што је вакцина боље пречишћена, могућност реакције организма је мања.“
„У вези с тим је и могућност појаве алергијских реакција код примаоца вакцине. Нарочито код деце, која се најчешће вакцинишу, треба водити рачуна да ли у породици има генетских предуслова за алергијску реакцију на неки алерген, па и урадити тест интолеранције на одређене врсте хране и друге алергене.“
„Врло је важно обратити пажњу на децу која имају алергију на кравље млеко, нарочито уколико су дојена краће него што би требало, или нису дојена уопште.“
„Да буде потпуно јасно, квалитетне и правилно примењене вакцине дају одличне резултате у пракси. У свом дугом лекарском раду, нисам се ни једном срела с било каквим озбиљнијим последицама насталим због примљене вакцине.“
„Здрава особа + квалитетна вакцина = потпуно безбедна вакцинација без икаквих проблема.“, каже сажето Љубинка Стојковић, доктор медицине с преко тридесет година радног искуства.
„Објавите, слободно, и следеће. Имам одраслог сина и две унуке. Сви су редовно вакцинисани. Тако треба да поступе и ваши читаоци. Нема оправдања за избегавање вакцинације, само треба поштовати правила које је медицина одавно поставила.“
Пошто смо чули шта представници приватне лекарске праксе кажу о вакцинацији људи, распитали смо се и међу ветеринарима о вакцинацији животиња. Опет смо пронашли саговорника који има своју ветеринарску ординацију, тако да није везан званичним ставовима.
О вакцинацији животиња нам говори Драгослав Стојиљковић, доктор ветеринске медицине, специјалиста здравствене заштите месоједа.
„Каријеру сам почео 1991. године у Ветеринарском институту у Нишу, али сам већ 1993. године отворио своју амбуланту. Нисам желео да радим за тадашњу месечну плату од четири немачке марке.“, отворен је доктор Дража.
„Амбуланта се налази у Нишу у Новопазаркој улици, тако да се, махом, бавим лечењем градских домаћих животиња – паса, мачака и украсних птица.“
Према вашем искуству, да ли је потребно вакцинисати домаће животиње у граду?
„Наравно да је неопходно вакцинисати домаће животиње у граду. Ради се о животињама које су у сталном додиру с човеком; не зовемо их без разлога ,кућни љубимци`. Бригом о здрављу домаћих животиња, ми се бринемо, у ствари, о здрављу нас самих, људи који поседују те животиње.“
„Добар део рада моје амбуланте је заснован управо на вакцинацији.“
„Најважнија је вакцинација паса и мачака против беснила. Беснило је најопаснија заразна болест против које нема лека. Када се симптоми беснила појаве, било код човека, било код животиње, тада је већ касно. Није забележен случај да је ико преживео, ако се разболео од беснила. Једини начин заштите је вакцинација.“
„У Нишу није било појаве беснила годинама, али нема места опуштању. Беснило је немогуће искоренити јер од њега обољевају и дивље животиње. У природи, ова болест увек постоји и стално постоји могућност да допре до човека, преко домаће животиње или непосредно.“
„У Србији се беснило стално појављује код лисица, али се често дешава да се беснилом заразе мачке и, ређе, пси. Понекад се беснилом заразе и друге домаће животиње, на испаши.“
„Према домаћим прописима, пси морају да се вакцинишу против беснила једном годишње, а ловачки пси два пута годишње. Слично је у читавој Европи, с том разликом да је у неким земљама период између две вакцинације дужи. Готово све ваневропске земље имају обавезну вакцинацију паса против беснила.“
„Пропуштање вакцинације пса против беснила има законске последице за власника.“
Да ли примењујете и друге вакцине ради заштите од заразних болести домаћих животиња у граду?
„Пси се вакцинишу против штенећака, мачије куге, заразног хепатита, лептоспирозе и примењује се коктел вакцина параинфлуенца. (Навео сам називе одомаћене у народу, ове болести имају и стручне називе.)“
„Мачке се вакцинишу против калици вируса, херпеса и панлеукопеније.“
„Украсне птице се ретко вакцинишу.“
„Не треба занемаривати вакцинацију животиња, као ни здравствену заштиту животиња уопште. Неке од наведених болести могу да нападну и људе. У сваком случају, за власника је здравствено безбедно једино да чува здраву животињу. Болесна животиња, без обзира на природу своје болести, може да представља опасност по здравље свог власника и здравље других људи.“
„Потпуно је јасно и да је вакцинација неупоредиво јефтинији вид здравствене заштите животиња од лечења већ испољене болести.“
Какав је одзив власника животиња вакцинацији?
„Одзив обавезној вакцинацији паса против беснила је велики, али, ипак, не потпун. Има неодговорних власника који се заваравају да њихов пас не може да дође у додир с беснилом. То је погрешно; и пас који се не пушта с ланца може да се зарази беснилом.“
„Мачке се вакцинишу у мањем обиму.“
„Приметно је да су пси и мачке знатно боље вакцинисани у граду него на селу. Постоји погрешан однос небриге према псима и мачкама у сеоским срединама. Многи власници паса и мачака на селу другачије посматрају економске домаће животиње од паса и мачака, које сматрају непродуктивним. Такав однос према псима и мачкама на селу је проблематичан са становишта здравствене заштите.“
Шта бисте поручили читаоцима?
„Псе и мачке треба обавезно вакцинисати. Ради се о животињама с којима су њихови власници у сталном додиру. Штитећи здравље животиња, штитимо управо своје здравље.“
„Такође, ко набави штене или маче, треба да дозволи његов контакт са спољним светом тек пошто га заштити вакцинацијом и пошто га очисти од паразита. Погрешно је шетати улицом штене које није вакцинисано.“
Како су нас уверили наши саговорници, лекар и ветеринар који се баве приватном праксом ван државних или приватних установа, вакцинацију треба спроводити и на људима и на животиња; нема оправдања за избегавање вакцинације.
Према изнетом, драги читаоци, не губите време. Заштите и себе и своје љубимце вакцином.
Ниш, октобар 2019. године
Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
