Србија је земља надимака или како кажу Пречани – шпицнамена. Надимак је често значајнији и од крштеног имена и некада је лакше пронаћи неку личност по надимку него по имену. Надимке имају понекад и читави крајеви или градови. Догађај у прошлости или карактерне особине житеља насеља или области постали су синоним за те људе и крајеве. Представљамо вам неколико прича о пореклу најинтересантнијих надимака.

После велике победе над Турцима, негде у Бачкој постројена је војска љутих граничара из Срема и Бачке. Банаћани су закаснили и нису били присутни, јер је набујала Тиса била непремостива препрека. Марија Терезија је поделила ордење и медаље присутним војницима, а онда су пристигли и Банаћани, уз образложење да ако их нису задржали Турци, неће ни Тиса. Нажалост, за већ отписану банатску регименту није припремљено одличје. Одушевљена царица је скинула свој златни ланац са привеском у облику лале и дала га младом банатском официру и рекла – Ви сте моје лале.

Ере или Ерцови насељавају просторе Старовлашке висије, од планине Таре па скоро до реке Таре. Познати су као бистри и духовити људи. И књаз Милош их је поштовао, а и сам је имао мало ерцовске генетике. Прича се да је за представнике нахија тражио да му пошаљу најмудрије међу мудрима. Само за Ужичане није условљавао – из Ужица пошаљите било кога јер су сви паметни. Ужичани су подврста Ера познати као бургијаши. Кажу да ужичка бургија решава све проблеме.

У борбама за ослобођење Крушевца, 1806. године, чета српских устаника је успела неопажено да продре у утврђење и савлада турску посаду. Успешном нападу је допринела тамна и хладна ноћ, а највише чињеница да су се Срби привукли нечујно, у чарапама. Те ноћи је Крушевац добио слободу, а Крушевљани надимак чарапани.

Становници Поморавља своје надимке дугују ћурану, који је кренуо моравском пругом. Тада су возови ишли мало брже него данас, па је код Јагодине воз прегазио ћурана, до Ћуприје му је развлачио црева а код Параћина и џигерицу. Зато су Јагодинци ћурани, становници Ћуприје цревари а Параћинци џигерани.

Током ослободилачких ратова од Турака, у Врању је било европских мисионара, као данас на Косову. Кажу да је неки Француз жени у башти упутио поздрав – Бонжур, а она је покушала да објасни мисионару да је то жуто цвеће а не божур. Није успела али су Врањанци добили надимак Жуто цвеће. Жуто цвеће је и основа градског грба.

Ваљевци у причу о надимцима улазе као да су посебан тип људи: мудри су и домишљати али их прати веровање да су склони преварама. Подвала је чак и у песми опевана. Постоји прича да су једном сватови из Шапца заноћили са младом у Ваљеву. Сви су се лепо сместили осим младе. Љубазни Ваљевци су понудили да невеста преноћи са ваљевском невестом, јер су наводно, и Ваљевци имали некакву свадбу. Све је било лепо док се није открило да је ваљевска невеста била мушко. Део ваљевске подвале се види и у топонимима у ближој околини. Врх Велики Повлен је нижи од Малог Повлена, а село Доња Каменица је на висовима изнад Горње. По истом принципу су размештене две Буковице, две Лесковице и два Таора. То слуђивање са именима потиче из турског периода. Турци нису ни покушавали да науче ту ваљевску географију па су углавном боравили у граду.

Кривоторбићи

Становнике Азбуковице називају Кривоторбићи јер у торбу ставе сир, хлеб и ракију, накриве је преко рамена и крену на пут по беспутној Азбуковици.

Тавала, тавала та ваљевска подвала

И шабачка чивија

И ужичка бургија

И чачански каиши

И подгорска ракија

И дивчибарски јагањци

И мионички опанци

И пожешки волови

И лознички ђонови

Београдски мангупи

Краљевачки калупи

Смедеревски бурићи

Јагодински ћурићи

Све делија до делије

Нек је коло шареније

Пера Сом у Академији, Средоје Твор у полицији

… Сима Ћуран је отишао у дипломатију и постигао је тамо лепе и знатне успехе; Јова Магарац је постао министар просвете, и извршио је многе и многе корисне реформе у тој струци; Пера Сом је постао члан Академије наука где и данас ћути као риба; Спира Преживар је постао окружни прота и већ је одавно одликован црвеним појасом; Тоша Камелеон се бацио сав на политику и необично је успешно води; Средоје Твор увукао се у полицију, и где год је био са службом, осећао се његов траг; Андра Крокодил је, као тутор, прогутао читаву једну масу, велику двоспратну кућу и седам хектара земљишта. И сви редом тако: свако је пошао још у детињству одређеним путем.

Стога што сам био најмањи у разреду, професор зоологије ми је дао име: миш. То је она домаћа животиња коју жене кад спазе вриште и задижу сукње увис, и то је она домаћа животиња што грицка мрвице бачене са туђег стола. И најзад, да ми је судбина доделила у животу само то да жене кад ме спазе врисну и задижу сукње, то би се још дало трпети, али изгледа да је судбина искористила само ону другу особину ове животињице. На основу тога што животињица грицка мрвице бачене са туђега стола, судбина ми је одредила да будем – српски књижевник.

Бранислав Нушић