„Прешао сам гранични прелаз Морине, који неправедно дели Косово и Албанију. Ова граница је одређена ван воље Косова и Албаније”, написао је Хашим Тачи на свом фејсбук профилу враћајући се из Тиране, са самита Брдо – Бриони. Он је позвао институције у Тирани и Приштини да буду „храбре и без одлагања донесу такву одлуку”.
Готово да нема дана од берлинског самита крајем априла да Тачи не говори о „неправедним границама” између Албаније и Косова. На скупу лидера западног Балкана који су организовали Ангела Меркел и Емануел Макрон председник привремених приштинских институција је, подсетимо, најавио и да ће тражити да се Прешево, Бујановац и Медвеђа прикључе Косову. Поново је о уједињењу Косова и Албаније и припајању том простору и три општине са југа Србије разговарао у Тирани са албанским премијером Едијем Рамом.
„Албански простор без граница, под евроатлантским покровитељством”, тако би се укратко могао назвати пројекат који промовишу Рама и Тачи. Из Београда упорно понављају да је то „шамар Европи”, али, с обзиром на то да нема никаквих реакција на ове изјаве, чини се да у Бриселу то и не доживљавају баш тако. „Политика” је покушала у канцеларији европске шефице за спољну политику и безбедност Федерике Могерини да сазна какав је став европских званичника о овом питању, али одговор од њеног портпарола Маје Коцијанчич нисмо добили.
Министар спољних послова Ивица Дачић сматра да би Београд морао оштро да одговори на ове идеје и доводи у питање смисао учешћа Србије на оваквим скуповима широм света „јер се иза леђа гура таква идеја”, а истовремено Србија позива на конструктивност. Ако се верује албанским медијима на Косову, одмакло се већ од идеје и почело са реализацијом овог пројекта. „Коха диторе” је средином фебруара објавила копију коначног нацрта споразума влада Албаније и Косова о рушењу граница, кога из милоште називају „мини Шенген”.
У Западној Европи, оцењује за наш лист дипломата Зоран Миливојевић, нису много забринути због ове идеје. Уз опаску да је процена албанског фактора да су се сада стекли услови да се та идеја реализује, односно да су се стекле неке историјске околности, он каже да је једино ново – одсуство реакције, пре свега западних центара моћи. „Они настоје да у овом региону успоставе контролу, да га гурну у сферу западних интереса. Постоји један нови, озбиљан геостратешки контекст и тај контекст се, пре свега, наслања на супротстављање руском, кинеском и осталим интересима. И ту се албански фактор појављује као савезник Запада. Они су озбиљна, компактна целина, привржени су НАТО-у сто одсто, врло су лојални, потпуно су антируски опредељени”, објашњава Миливојевић.
Албанци, како каже, контролишу политичке процесе у Северној Македонији, без њих тамо власт није могућа. Они су допринели да се у Македонији спроведе процес који иде наруку западним интересима, и то у глобалном смислу. Албанци контролишу политичке процесе и у Црној Гори, ни тамо се без њих не може. „Процес интеграције албанског фактора, односно реализације идеје Велике Албаније, већ је у току. Имате већ формирање заједнице градова и општина на свим територијама које су око Албаније. ОВК је симбол свугде, и у Тузима и у Дебру и у Тетову и у Приштини.
На Западу мисле да велика Албанија неће моћи да смета, јер је интегрисана кроз НАТО и може да се контролише, а њима директно завршава посао. Приоритет Вашингтона и западних центара је да се супротставе Русији и Кини која надире. Када имате већи приоритет, онда занемарујете мањи проблем”, закључује Миливојевић.
