У историји модерних олимпијских игара, која ће ове године навршити 120 година, само су I и II светски рат спречили њихово одржавање. Нису то успели ни терористички напади попут оног у Минхену 1972. године, ни политички бојкоти 1976. када је 49 афричких земаља напустило Монтреал, ни 1980. када је западни блок на челу са Сједињеним Америчким Државама бојкотовао Игре у Москви, ни када се источни блок под вођством СССР реванширао бојкотујући игре у Лос Анђелесу 1984.
До почетка Игара у Рију остало је још 178 дана и још је прерано за било какве чврсте ставове и одлуке, а не би било чудно да се неки месец пре почетка највећег скупа светских спортиста појави и делотворна вакцина против вируса зика.
Позиви на бојкот Летњих игара у Пекингу 2008. и Зимских у Сочију 2014. године, такође због политичких разлога, нису уродили плодом, а олимпијски покрет се шест месеци уочи почетка 31. летњих
– Олимпијско село у Тбилисију било је смештено поред једног језера и били смо упозорени да у време фестивала има много комараца. Купили смо више од сто апарата с таблетама за растеривање комараца и њима снабдели сваку собу и просторију које су користили наши спортисти тако да није било никаквих проблема – рекао је Дамир Штајнер.
олимпијских игара први пут суочио с опасношћу сасвим другог типа. Свет се у овом миленијуму борио с многим пандемијама – од птичијег грипа, свињског грипа и еболе до „лудих крава” – али ни једна није довела у питање одржавање олимпијских игара, било летњих било зимских, али сада се сенка вируса зика се надвила над Игре у Рију.
Ко се плаши нека не иде у Рио…
И пре но што је Светска здравствена организација (СЗО) прогласила 1. фебруара „општу здравствену претњу” представници Олимпијског комитета САД послали су поруку свим америчким спортским савезима и функционерима да спортисти и њихови пратиоци, који имају здравствене проблеме и који се због страха од заразе не би осећали пријатно у Рију размотре да ли ће учествовати на Олимпијским играма. То, дакле, није позив да се Игре одложе или „пренесу” у неки други град, на неки други континент, а ни позив америчким спортистима да не путују у Рио.
Одмах по саопштењу СЗО о здравственој претњи, огласио се Томас Бах, председник Међународног олимпијског комитета (МОК), који поздравио одлуку Светске здравствене организације јер ће она допринети „подизању свести о овој претњи и повећању средстава за борбу против вируса зика”. Бах је додао и да ће МОК блиско срађивати са СЗО која није прогласила забрану путовања у делове света у којима је регистрован овај вирус.
Бах је подсетио и да се игре одржавају током бразилске зиме када је ваздух сувљи, а температуре знатно ниже него током лета (сада) што много мање одговара комарцима који преносе вирус.
Олимпијски комитет Србије је један од 206 националних олимпијских комитета с којим МОК, такође, одржава везу поводом вируса зика.
– Ми ћемо пажљиво пратити све информације о вирусу зика. За то је задужена пре свега наша медицинска комисија чији је председник проф. Др Драган Радовановић и у којој су наши најеминентнији стручњаци, пратићемо и сва саопштења и препоруке МОК и Организационог комитета, као и наших надлежних здравствених институција. Морам да кажем да су неки медији вести о ставу Олимпијског комитета САД врло слободно пренели као да им је циљ да шире панику. Њој нема места, већ само опрезу – каже Дамир Штајнер, шеф наше олимпијске мисије за Рио.
Нанкинг се одбранио од Еболе
Ови комарци најактивнији су током бразилског лета, од децембра до фебруара, када има много кише и када је висока влажност ваздуха.
„Од средине априла почиње пад ширења комараца. Анализе историјских података указују да већ у јулу не би требало очекивати избијање болести проузроковане уједом комараца” рекао је Гранжеиро додајући ће Организациони комитет у сарадњи с градским и државним властима предузети мере да елиминишу све стајаће воде и свако друго тло које погодује развоју комараца.
Исту дужност Штајнер је имао и 2014. на Олимпијским играма младих у Нанкингу у Кини, које су одржане уз велике мере опреза због еболе која је погодила земље Западне Африке.
– Ситуација је била сложена јер је фактор ризика био јако велики јер је реч о младим спортистима, готово деци. Међутим, све је прошло у најбољем реду а већина спортиста, укључујући и наше, није приметила никакве посебне мере. Једино што су могли да виде била су специјална „врата” кроз која се пролазило и која су мерила телесну температуру. Свако ко је имао повишену температуру био је заустављен и одведен у карантин док се не би утврдио разлог за то, а карантин су морали да прођу и сви спортисти и њихови пратиоци из афричких земаља. Уз то у свакој соби у Олимпијском селу налазио се топломер за контролу телесне температуре – објашњава Дамир Штајнер.
Олимпијске игре младих у Нанкингу протекле су без икакве здравствене мрље, а накнадно процурела је вест да је код троје несуђених младих олимпијаца пронађен вирус еболе на аеродрому и да су они уместо у Олимпијско село пребачени у болницу за инфективне болести.
До почетка Игара у Рију остало је још 178 дана и још је прерано за било какве чврсте ставове и одлуке, а не би било чудно да се неки месец пре почетка највећег скупа светских спортиста појави и делотворна вакцина против вируса зика.
