Кикинда – Иако му решавање најкомпликованијих задатака и логичких проблема полази за руком као од шале, за Алексу Константинова, младог математичког генија који је са Међународне олимпијаде у Казахстану донео златну медаљу, нерешену загонетку и даље представља разлог због кога се заједно са својим друговима из Математичке гимназије, те јануарске вечери није нашао на балкону Старог двора у Београду, раме уз раме са ватерполистима.
„Заправо нас је веома изненадио публицитет нашег успеха. Медији су доста писали о томе. Морам признати да нисмо то очекивали”, искрен је Алекса.
Широм Србије одјекнула је вест о медаљама које су ученици Математичке гимназије у Београду освојили на Међународној жаутиковској олимпијади на којој је учествовало 450 такмичара из 19 држава. Још више одјекнуо је „из безбедносних разлога” отказан излазак на балкон на ком је успех ватерполиста и ђака требало заједно да буде прослављен. Алекса каже да му ни сада није јасно шта се заправо догодило. Признаје да је био „благо разочаран”. Заједно са друговима, те вечери је из ложе бодрио „делфине” на путу до победе, захваљујући улазницама које су за њих обезбедили Министарство омладине и спорта, Фондација за младе таленте града Београда и Комбанк арена.
„Искрено, није нам много криво. Била би нам, пре свега, велика част да стојимо раме уз раме са најбољим европским и светским ватерполистима и једино за тим остаје жал. Свакако бисмо ми ту били у другом плану. Искрено, није то за нас. То је за спортисте, они доносе много већу радост народу, него ми”, каже Алекса који је и сам велики заљубљеник у спорт.
„Из личног примера знам колико се радујем када пратим неку спортску утакмицу, ту има напетости, узбуђења. Знам да се људи радују и успесима научника, али не колико и спортским”, каже.
За осамнаестогодишњег Кикинђанина, радост због остварених олимпијских резултата на посебан начин, топло и од срца, употпунили су школски другови који су им на аеродрому приредили дочек изненађења. Олимпијско злато из Казахстана, овај матурант Математичке гимназије додао је већ импозантној колекцији освојених признања – на прошлогодишњој светској олимпијади на Тајланду такође је освојио златну медаљу, претходно је његово математичко знање овенчано медаљама на такмичењима у Москви, Солуну, Букурешту, добитник је годишње награде општине Кикинда. Круна постигнутих успеха је Светосавска плакета коју му је доделило Министарство просвете.
Поред сталожености, одмерености, опште културе и лепог васпитања, једног од најбољих младих математичара света краси скромност. О својим успесима прича истичући значај свих оних који су допринели да овако вешто влада краљицом наука – учитељица Јелена Томић, наставница Десанка Чепелник…
„Математичка гимназија је одлична школа за ђаке који воле математику и имају жељу и вољу да много раде. Атмосфера је таква да те подстиче да стално напредујеш. Тако постављен систем је заслужан за мој успех”.
У разговору са овим бриљантним математичарем, није тешко увидети да га успеси нису понели и да је обема ногама на земљи.
„Трудим се да не доносим велике закључке из неког успеха, него да наставим да радим и трудим се да их буде још”, наводи Алекса који, попут својих вршњака, слободно време најрадије проводи у дружењу. Раније је тренирао кошарку коју и данас радо игра. Од првог разреда гимназије, када је из родне Кикинде дошао на школовање у Београд, станује у Ученичком дому, у соби коју дели са још двојицом другова. Уверен да се упорност и рад исплате, Алекса нема недоумица да ће остати посвећен математици коју ће студирати на београдском или неком од престижних светских универзитета. У међувремену, такмичарски изазови за њега се настављају. „Златни” математичар настојаће да се пласира на светску олимпијаду која ће у јулу бити одржана у Хонгконгу.
