Два језива злочина у току последња два викенда – масакр у Житишту у коме је смртно страдало петоро, а рањено двадесетак особа, а потом силовање и убиство трогодишње девојчице у Вратарници код Зајечара, дубоко су потресла јавност. Др Добривоје Радовановић, психолог и криминолог, истиче да су оба случаја израз дубоке патологије починилаца, али и опште атмосфере свеприсутне и набујале агресивности.
– Убиство девојчице коме је претходило силовање јесте изузетно тежак случај педофилије, који ће ући у анале српске криминологије. Овај злочин је ескалација дубинског поремећаја личности, који је вероватно комбинован са шизофренијом или паранојом. На основу података којима располажемо о починиоцу масакра у Житишту, можемо претпоставити да је у питању случај патолошке љубоморе који се завршио масакром. Жестока агресивност која преплављује психички простор особе у оба ова случаја завршила се криминалним чином – објашњава наш саговорник.
Др Радовановић примећује да је агресивност постала монета за комуникацију у нашем друштву у последње две и по деценије и објашњава да су наши животи већ дуго измештени из дефиниције нормалности.
– Дуготрајна тешка ситуација у друштву доводи до тога да многи појединци пуцају по свим шавовима и у стању таквог растројства или дижу руку на себе или на људе у свом окружењу. Много је очајних људи око нас – ако имате стамбени кредит у швајцарцима, ви сте на рубу нервног слома. Ако уз то имате и једно дете на школовању, питање је времена када ћете пући – констатује наш саговорник.
Влада Арсић, аутор књиге „Армагедон”, збирке потресних прича заснованих на истинитим догађајима, чији је заједнички именитељ сексуално насиље над децом, указује на неадекватан однос државе према виновницима насиља.
– У Србији родитељи немају право да сазнају да ли у њиховом комшилуку живе педофили, а држава саопштава да се у регистру педофила налазе само њих четворица правоснажно осуђених. Докле више да штитимо људска права болесника? Колико још деце треба да буде силовано и убијено да би се родитељи изборили за право да сазнају да ли је њихово дете безбедно у парку, вртићу, школи или на тренингу? Парадоксално је да у земљи у којој постоји регистар украдених аутомобила, грађани немају право да сазнају да ли педофил живи у њиховој близини – каже наш саговорник.
Сакупљајући грађу за своју књигу, Влада Арсић је дошао до податка да је највећи број ухапшених у полицијској акцији „Армагедон” (усмереној на борбу против педофила) чине лекари, учитељи, свештеници и социјални радници – особе у које родитељи имају пуно поверење и у чијим рукама остављају децу.
– Педофили бирају занимања која ће им омогућити да буду у контакту са малишанима. Нажалост, често се иза маске доброг комшије, брижног учитеља, али и нове „другарице” на „Фејсбуку” крију особе које желе да злоупотребе дечју наивност. Не можете ни да претпоставите ко све посматра ваше дете на путу од куће до вртића или школе или у парку, ни ко гледа његов профил на некој социјалној мрежи. Искуство полицајаца говори да су напасници обично људи које дете познају – комшије, рођаци или школско особље у које оно има поверење. Када детету прилази непознат човек у парку, оно је опрезно, јер су му родитељи рекли да не прича са незнанцима, али то дете се не плаши особе која му долази у госте или коју сваки дан среће у школи. Нажалост, стравичан злочин који се догодио у Вратарници још једном је показао да заправо не знамо ни ко су нам комшије – констатује Влада Арсић и подсећа да је у свом роману описао готово идентичан злочин који се пре неколико година десио у једном мирном војвођанском селу, када је брат жене која је чувала децу једној породици силовао и убио њихову старију девојчицу.
Иако се већина прича о којима Арсић пише у својој књизи одиграла у малим местима, аутор истиче да у градовима вреба више опасности, јер људи често не познају ни прве комшије. У мањим местима ипак се зна кога „бије“ лош глас, па су родитељи опрезнији. Нажалост, нема правила када ће и где дете упасти у канџе педофила, а случај силоване и убијене трогодишње девојчице је најстрашнија потврда те тезе.
У акцији „Армагедон“ до данас је ухапшено више од стотину особа који су снимали, размењивали дистрибуирали и продавали видео и фото материјале у којима је приказана дечја порнографија. Ипак, велики број људи још не схвата да су отворени профили на друштвеним мрежама исто што и откључана врата стана.
– Ако се већ не упознајете са сваким ко вам приђе на улици, зашто бисте то радили у виртуелном простору? Нажалост, родитељи који дете васпитавају да не ступа у разговор са непознатим чиком у парку нису свесни да оно може бити небезбедно и у својој соби, док седи за рачунаром и крстари интернетом – упозорава Арсић.
Педофилија постоји од када и човечанство, али педофили никада нису имали оволико могућности да делују и да се удружују као данас, у доба интернета. Због тога треба апеловати на родитеље да не стављају слике своје деце на друштвене мреже, јер ће педофили кад-тад пожелети контакт са дететом које су видели у виртуелном свету – закључује Арсић.
