Гогољев „Шињел” уместо „Ревизора”, Сремчеви „Ибиш ага” и „Кир Герас” уместо „Зоне Замфирове”, али и хорор романи попут „Франкештајна”, само су неке од новина у лектири која чека ученике другог разреда гимназије од наредне школске године.
Заменица директора Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) Дејана Милијић Субић каже да је увођење нових, интригантних књижевних дела у лектиру покушај да се у наставу српског језика и књижевности уведе дијалог књижевних епоха.
Када је реализам у питању дошло је до мањих измена, па је тако Гогољева драма „Ревизор”, замењена другим његовим делом „Шињел”.
Милијић Субић каже да су се за то одлучили јер се гимназијалцима у четвртој години предочи чувена реченица Достојевског „Сви смо ми изашли из Гогољевог шињела”, а да они не знају о чему је реч јер нису читали „Шињел”.
На списку обавезне лектире је и даље „Чича Горио” Оноре де Балзака, Толстојева „Ана Карењина”, али је изостављена „Зона Замфирова” Стевана Сремца.
„Одлучено је да се Зона Замфирова не ради, јер је филм толико популаран да се ученици задржавају у домену филмске продукције, а не читају дело. Увели смо нека друга Сремчева дела као што су ‘Ибиш ага’ или ‘Кир Герас’“, појаснила је Милијић Субић за Танјуг.
Од дела нашег нобеловца Иве Андрића за гимназијалце ће и даље обрађивати „Пут Алије Ђерзелеза” и „Мост на Жепи”, али су списку први пут придодата и „Аникина времена”.
Александар Пушкин је остао у обавезној лектири са делом „Евгеније Оњегин” док су „Цигани” сада у изборном пакету, а били су у обавезном. Такође, Молијер је из обавезне лектире предвиђен у изборном делу.
Ђаци ће обрађивати и више песама Лазе Костића, те ће осим „Санта Мариа делла Салуте” и „Међу јавом и међ сном” убудуће анализирати и „Спомен на Руварца”.
Ново у понуди лектире је дело Вука Караџића „Писмо кнезу Милошу”, док је до сада био „Увод у рјечник” и Критика на роман Љубомиру у Јелисијуму.
Од барокних дела остала су у обавезној лектири дела Захарија Орфелина, док је ђацима и професорима остављено да одаберу нека дела из савремене књижевности или из историје књижевности, као што је Педро Калдерон де ла Барка „Живот је сан”, затим поезија Милисава Тешића, роман Радослава Петковића „Судбина и коментари”, приповетке Милорада Павића, као што је „Силазак у Лимб” или „Изврнута рукавица”.
„Када је просветитељство у питању Доситеј је остао носилац тог програма. Међутим, поред дела ‘Писмо Харалампију ‘ и ‘Живот и прикљученија’ овога пута је увршћена и песма ‘Востани Сербије’ јер она представља сублимацију просветитељских идеја”, појашњава саговорница Танјуга.
Када је романтизам у питању, има доста промена, те је тако дело Виктора Игоа „Предговор Кромвелу”, замењено Новалисовим есејима.
У изборном пакету дат је широк избор нових књижевних дела, као што су хорор приче Едгара Алана Поа „Пад куће Ушера”, „Маска црвене смрти”.
„Ту је Мери Шели са својим ‘Франкештајном’, прва жена која је написала хорор роман. Такође, роман савремене књижевности Мирјане Новаковић ‘Страх и његов слуга’, који је побудио велико интересовање јавности када се појавио. Говори о историјском догађају, где је комисија Аустроугарске дошла у Србију да истражи приче о вампиризму”, наглашава Милијић Субић.
У изборном пакету лектире за други разред гимназије предложено је 19 наслова, а ученици и професори бирају осам које ће обрађивати.
Осим лектире, у програму наставе за српски језик и књижевност за други разред гимназије, предвиђено је да професори у раду са ученицима више пажње посвете говорним вештинама и правопису.
