Звоначка бања, (24. јул)
Звоначка бања се налази на тромеђи Пирота, Бабушнице и Димитровграда, само 95 километара од Ниша, а још мање од Софије.
Прелеп крај, чудесни манастири, нетакнута природа, лепота каква се ретко среће.
Смештена је на 680 метара надморске висине.
Има изворе питке, лековите минералне воде чија температура износи 28°Ц.
Лековита бањска вода веома благотворно делује на нервни систем, па је била прави рај за све оне који болују од такозваних менаџерских болести, изазваних свакодневним стресом.
Звоначка Бања је била лечилиште још у доба Римљана, о чему сведоче и пронађени остаци римских терми.
Први базен, који је акумулирао топлу воду, ископан је пре више од једног века 1903 године.
Ту су пацијенти који су боловали од реуме и ишијаса потапали ноге.
Десетак година касније је изграђен сабирни резервоар за воду.
Изградња првих објеката започета је 1927. године.
Кључни допринос развоју туризма дала је изградња хотела Мир.
Ххотел „Мир“ је грађен у периоду од 1979. до 1983. , а са радом је почео тек 1987.
Хотел је грађен са каскадама, на брдовитом терену, по узору на познати хотел „Сребрна крила“ на Флориди.
У склопу хотела постојао је комплетан медицински блок са свим потребним апаратима и медицинским особљем.
Хотел је имао један затворени и два отворена базена са бањском водом за коју се, на основу њених особина, претпоставља да извире на неких 600 м дубине.
Хотел је запошљавао велики број мештана саме бање и околних села. Од пољопривредника је откупљивао робу за потребе исхране гостију.
Мештани су гостима хотела продавали робу, отварали трговинске радње, издавали викендице.
Једном речју, био је покретач развоја читавог овог пограничног краја према Бугарској.
А онда је уследила деструкција и уништавање које је држава немо посматрала.
Зато хотел после вишегодишње деструкције изгледа као на фотографијама које видите.
Поскидано је и уништено буквално све што се могло.
Некада најпосећенија и најатрактивнија туристичка локација југоисточне Србије, Звоначка Бања, која је имала свакодневну аутобуску линију према Београду данас изгледа као поприште ратног сукоба, као да је туда прошао неки цунами.
Идући магистралним путем ка Бугарској граници, негде на пола пута од Пирота ка Димитровграду, скреће се ка селу Суково, непосредно пре моста преко реке Јерме.
Не баш сјаним путем, али сјајним крајоликом, пролази се поред неколико села, кроз прелеп кањон реке Јерме, поред Погановског манастира из 14. века, и стиже до Звоначке Бање, на обронцима Влашке планине.
Насупрот хотелу, на надморској висини од 1032 м, налази се прелепи гребен Асеново кале.
То је и једино место у Србији где се може видети гнездо сурог орла.
Хотел Мир не ради од 2007. године.
Већ читаву деценију се у целој Звоначкој Бањи не осећа никакав мир!
Данас, све изгледа пусто, туриста нема, а једини стални гост хотела је ветар.
Села која гравитирају ка Звоначкој бањи полако одумиру, јер је хотел био једино везивно ткиво која је младе људе још држала у том крају и давала им прилику за посао, брак, планирање породице.
Хотел “Мир” је пре руинирања које је починио закупац имао око 200 лежаја, рехабилитациони центар и друге пратеће садржаје.
Нажалост, ово није усамљен случај.
Оваквих примера има широм Србије, а држава дозвољава да се поједини крајеви празне и доживљавају потпуни демографски колапс.
Љ.П.
