U Nisu se ne stisavaju strasti zbog tragicne smrti Ivane Kostic i njene bebe Vere.
Veceras se oglasio Ivanin suprug i Verin otac Aleksandar Kostic.
Njegovu objavu prenosimo u celosti:
Danas 11.07.2017. u 14h smo otisli u pravnu sluzbu KC Nis, kako bi predali “zahtev za izdavanje medicinske dokumentacije”, na koji imam prava na osnovu “Zakona o zastiti prava pacijenata”. U pravnoj sluzbi su nam rekli da to moramo da predamo u pisarnici.
U 14.10h bili smo u pisarnici i zahtev je preuzeo covek koje je za to zaduzen. Istog momenta je sve zaveo u knjigu i udario pecate kako i treba, i meni dao moju kopiju dokumenta, takodje mi je dao i original uz reci:”Odnesi to na GAK, i samo predaj na salter”.
Ja sam uzeo dokumenta i oko 14.20h smo bili na GAK na salter. Na salteru sam pitao:”Da li ovde mogu da predam zahtev?”.
Upitala me je:”Kakav zahtev?”. Odgovorio sam:”Zahtev za izdavanje medicinkse dokumentacije.”
Ona je pokazala rukom na koleginicu iza nje, i rekla pokazujuci na nju:”Dosao si na pravo mesto.” 
Ta zena, na koju je ona pokazala, rekla je:”Sacekajte me tu preko puta.” Posle jednog minuta, dosla je i rekla:”Dajte da vidimo o cemu se radi”. Procitala je zahtev, koji sam joj dao, sa vidno smrknutom facom i pitala me je: ”Da li se radi o pacijentici koja je preminula u Beogradu?” Reka sam “Da.”
Ona je rekla kako ne moze da nam izda kopije odmah, i da mora da mi vrati zahtev.
Rekao sam, da meni ne trebaju kopije odmah, vec da postoji rok u okviru koga je navedeno do kada kopije mogu da se dostave na kucnoj adresi ili da me pozovu licno kako bih preuzeo dokumentaciju tj. kopije.
Gledajuci zahtev koji je overen ispravno u pisarnici, rekla je “U redu je, uzecu ga.”
Rekao sam da zelim da se potpise, kako na njenom primerku tako i na mojoj kopiji, da ja budem siguran kako je neko prihvatio zahtev, a ne sutra da bude “IZGUBILO SE.” Pitao sam je kako se zove, i ona je rekla ime.
Zatim sam pitao kako se preziva i ona je rekla prezime. U tom trenutku je rekla kako ne zeli da primi zahtev i ne zeli da stavlja svoje ime i prezime.
Rekla je kako ne moze da primi zahtev, dok traje sudski postupak i da mora direktor da odobri. Zaprepasceno smo pitali: “Kakav sudski postupak?”
Ona je ponovila, barem tri puta, kako ne moze da primi zahtev dok traje sudski postupak. Rekli smo:”OK. Vi primite zahtev, a direktor neka odluci sta ce i koji postupak da sprovede.”
Bacila je papir (kao da je sugav) na jednu od stolica ispred njene kancelarije, govoreci kako je direktor na odmoru, ali da ce ona otici kod zamenika direktora i da ona nije duzna da primi zahtev, vec da treba da ga vratimo u pisarnicu. Nasli smo se u cudu, i razmisljali sta da radimo, kome da se obratimo u ovakvoj situaciji…
Razmisljao sam se da li da pozovem policiju ili nekog iz novina. S obzirom da smo sami ostali u hodniku, niko nista nije hteo da nam kaze, otisli smo u pisarnicu i ja sam rekao istoj osobi koja mi je dala dokumenta da odnesem u GAK, da su mi rekli iz GAK-a da trebam njemu da predam dokumenta pa da ih on dostavi GAK-u.
On je ponovo, uzeo dokumenta i pregledao ih, govoreci kako nije njegova duznost da dostavi papire na naznacenoj instituciji GAK Nis. Rekao sam mu da je on duzan da preda dokument jer ga je on i zaveo. Prihvatio je dokument.
Sve ovo sto sam resio da podelim sa vama, mogu da potvrde jos dve osobe koji su u to vreme bili sa mnom.
Na ovakvo nerazumevanje, i neprofesionalnost nisam naisao ni u jednoj instituciji koju sam posetio proteklih nekoliko dana, radi prikupljanja dokumentacije za moju pokojnu zenu Ivanu i cerku Veru.
LJ.P.
