Руском народу су познати благоверни супружници Петар и Февронија захваљујући „Повести о Петру и Февронији…“која се с правом сматра химном брачне љубави и верности и једним од најбољих примера старе руске књижевности 16.-ог века. Њен аутор је свештеник Јермолај (у монаштву Јеразам). Ову причу је он написао на наговор митрополита Макарија одмах након што они били канонизовани на Московском сабору 1547.године. То је било време владавине цара Ивана Четвртог, званог Грозни.Ова повест се налази у различитим збиркама житија светих.

    Ако веровати „Повести…“ свети муромски (Муром је град у Русији, око 300 километара источно од Москве, прим. уред.) супружници имали су крштена имена Петар и Февронија, а при крају живота примили су монашка имена Давид и Јефросинија. Али према речима светитеља Филарета (Хумилевског), „…када су кнез и кнегиња остарили, истог дана су обукли монашке одоре, један под именом Петра, друга под именом Февронија“. Па касније светитељ је објаснио да њихова светска имена су замењена са монашким и да је та грешка преписана у житија.

А прича гласи да је кнез Давид је био другорођени син кнеза Јурија Владимировича Муромског. Након смрти оца Муромом је владао старији брат Павел. И док је био жив старији брат блажени Петар је увек долазио код њега за савет, толико га је поштовао! Павел је имао жену коју је посећивао ђаво у лику њеног мужа, јер је муж често одлазио у ратне походе, а она је туговала без њега. Када је Павел сазнао о женином неверству, поделио је своју тугу са братом. За време молитве Петру се јавио анђео који му је испричао како да помогне брату: требало је убити лукавог ђавола Агриковим мачем. Петар је испунио оно што му је анђео рекао, али пре погибије ђаволска крв је опрскала кожу Петра и тело му се покрило ранама. Ниједан лекар није могао да га излечи!

Трагајући за леком један од Петрових слугу дошао је у село Ласково где је срео девојку која је говорила загонеткама. Она је рекла да јој донесу кнеза: „Ако он буде искрен и смирен у речима својим, онда ће бити здрав“, додала је.

 То је била Февронија. Као награду је тражила да, ако кнез оздрави,ожени се њоме.

 Тако је и учињено! Али муромски богаташи нису желели да се њихов кнез жени обичном сељанком. Те кнез оставља престо, богатство и одлази у непознато. Мудра кнегиња га саветује да се моли Господу. У међувремену у Мурому се дешавају крвави догађаји те Петар и Февронија враћају се поново на престо у Мурому.

Благоверни Петар и Февронија су боли мудри, праведни и милосрдни. У старости су отишли у различити манастири. Они се молили да умру истог дана. И Господ је услишао њихову молитву. У априлу 1228.године у недељи по Ускрсу умире прво њихов другорођени син Свјатослав, а затим, истог дана блажени супрузи монаси. Према тестаменту они су требали да буду сахрањени на једном месту, али неразумни људи су их два пута сахрањивали на различитим местима, а они ујутру опет су били заједно. То је било прво посмртно чудо, прво због чега се они поштују.

Поштовати у целој Русији Петра и Февронију почели су 1552.године за време владавине цара Ивана Грозног, а од 1992. године они су покровитељи женског Свјато-Тројицког манастира у Мурому.

Као покровитељи породице и чудотворци свети Петар и Февронија поштују се у Русији већ неколико векова. У њиховом житији нема великих подвига, али су они Богу угодни својим исправним животом, милосрђем према људима и правом хришћанском љубављу један према другом.