Novosti online

„Галеб” на мртвом везу

Ријека – Поморци света кажу „да је брод као човек”. Његово рођење прославља се свечано, разбијањем боце шампањца о прамац, целог живота шибају га ветрови и валови, а када остари тихо одлази у резалиште. Просечан живот брода је двадесетак година.

За школски брод „Галеб” може се рећи да је имао бурну историју и давно премашио животни век. Сада у близини главне ријечке луке, на „мртвом везу”, чека своју коначну судбину. Ево кратког подсећања на овај брод Југословенске ратне морнарице, који је некада називан бродом мира.

Пре осамдесет година у Италији је изграђен модеран трговачки брод, дуг 117 метара, за превоз јужног воћа – банана. Када је почео Други светски рат, преуређен је у ратни брод. У водама Либије 1941. године био је торпедован. Дотегљен је до тршћанске луке, где су га бродоградитељи поправили. После капитулације Италије преузели су га Немци и користили за полагање морских мина.

Најдужи плави пут
Најдуже путовање председника Тита „Галебом” било је од новембра 1958. до марта 1959. године. Тада је посетио Индонезију, Бурму, Индију, Шри Ланку, Етиопију, Судан и Египат. Тито је Нову 1959. годину прославио с морнарима са којима је на том путу превалио 16.000 наутичких миља.

Под именом „Рамб 3”, на широком морском акваторију од Ријеке до острва Пага, Лошиња и Премуде, положио је око 5.000 подводних мина. Савезнички авиони су га бомбардовали 1944. у близини ријечке луке. Са морског дна поморци сплитског „Бродоспаса” извукли су га 1948. године и дотеглили до бродоградилишта „Уљаник” у Пули. После мукотрпног рада врсни мајстори су га реконструисали у модеран брод на понос јадранске флоте. Због његових изванредних линија прозван је „Галеб” и уврштен као школски брод Ратне морнарице.

Од 1953. године на прво путовање „Галебом” у Велику Британију, запловио је председник Југославије Јосип Броз Тито. Од тада до смрти, маршал Тито је на палубама „брода мира” укупно провео 480 дана преваливши 157.000 километара. Тито је с „Галебом” упловљавао и срдачно дочекиван у педесетак светских лука широм Европе, Азије и Африке. У бродском салону је разговарао с више од стотину светских лидера и славних особа из науке, културе, спорта…

Читава флота бродова Ратне морнарице 1991–1992 пребачена је из хрватских у црногорске луке. Међу њима биле су све подморнице, ШБ „Галеб”, ШБ „Јадран” (један од најлепших и најстаријих једрењака света, који је три године старији од „Галеба”), командни брод флоте „Вис” (биће у мају потопљен у водама Медулина код Пуле, као подводна ронилачка атракција), велики патролни бродови, миноловци, минополагачи, Титове јахте…

Јосип Броз је на 117 метара дугом броду, изграђеном у Италији, који је најпре био намењен за превоз банана, провео укупно 480 дана и превалио 157.000 километара

„Галеб” је неколико година био на везу у бродоградилишту Бијела. Њега је купио за „ситне паре” један грчки бродовласник. Он је желео да брод преуреди у луксузну јахту за крстарење светским морима и океанима. На навозу ријечког бродоградилишта „Виктор Ленац” „Галеб” је годинама трулио, а газда се није појављивао. Хрвати су га запленили, да би сада о њему бринуо Град Ријека.

Ове године за услуге оперативног веза, посаде за одржавање и за текуће трошкове Ријечани су из градског буџета обезбедили 805.000 куна (један евро око 7,50 куна). Славни брод ЈРМ заиста сада сабласно изгледа. Запуштен, зарђао и оронуо.

Путник на „Галебу”
Као новинар листа Ратне морнарице „Чувар Јадрана”, аутор овог текста је на „Галебу” пловио педесетак дана и посетио луке: Оран, Алжир, Триполи, Тунис, Александрију, Истанбул, Варну, Таранто… Преваљен је пут од преко 18.000 километара, а успомене су остале за цео живот.

Биографија Титовог „Галеба” сигурно је једна од најлепших у светском поморству. На морима и океанима света, препловио је небројене миље, ширећи међу земљама Европе, Азије, Африке и Латинске Америке визију мира доживотног председника СФРЈ међу народима.

– На „Галебу” сам провео први официрски стаж. Имао сам срећу да будем члан посаде с којом је председник Тито 28. новембра 1954. године, баш из ријечке луке, испловио на дуг и незабораван пут до Индије и Бурме. Заиста је несхватљиво што такав један брод, с којим би сви из бивших република СФРЈ требало да се поносимо, сада умире у ријечкој луци – истиче једини истарски адмирал ЈРМ Мартин Матошевић, сада у пензији.

О судбини „Галеба” данас много више пишу светски медији него хрватски. „Титов брод мира”, који је по свим светским стандардима културно-историјско добро, као осамдесетогодишњак препуштен је зубу времена и пропадању. Ријечанима стижу и предлози да се „Галеб” по трећи пут потопи. Служио би туристима, као ронилачка атракција, коју су спремни да добро плате.

Такве „спасоносне идеје”, поморци с којима смо разговарали у највећој јадранској луци, одлучно одбацују. Већина њих предлаже да се „Галеб” претвори у пловећи луксузни хотел или јединствен плутајући поморски музеј. Како рекоше, брод би од домаћих и страних туриста, осим себе хранио и стотинак запослених радника различитих професија.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Na Vrh