Novosti online

Кад се за глас боре Балашевић, Чавошки, Лазански, Коракс…

„Ја сам међу овима који су потписали ово писмо и који су разочарани у све што се десило са наше стране, као и ја, и који су давно изгустирали Демократску странку, али нису изгустирали демократију”, поручио је јуче најпознатији „панонски морнар” Ђорђе Балашевић, објашњавајући зашто је, уз многобројне јавне личности, потписао проглас ДС-а грађанима Србије.

Своје разлоге у корист листе ДС-а на изборима 24. априла изнела је и глумица Мирјана Карановић, која се такође нашла у кругу подржавалаца те странке, уз Исидору Жебељан, Миру Бањац, Весну Пешић, Драгана Великића, Жарка Требјешанина, Предрага Ејдуса… На сличан начин подршку коалицији ДСС–Двери јавно су дали Јасмина Вујић, Коста Чавошки, Гојко Ђого, Рајко Петров Ного, Мило Ломпар, Милош Ковић…

Симпатизери Српске напредне странке и коалиције СДС–ЛДП–ЛСВ огласили су се посредством ТВ спота. Зашто ће гласати за СНС, рекли су Љиљана Хабјановић Ђуровић, Јадранка Јовановић, Богдан Обрадовић, Мирослав Лазански… А зашто треба гласати за листу број седам („Чеда, Борис, Чанак”), на исти начин су нам саопштили Латинка Перовић, Пуриша Ђорђевић, Горан Марковић, Милојко Пантић…

На скупштини покрета „Доста је било” пре месец дана најдрагоценији гости били су карикатуристи Предраг Кораксић Коракс и Душан Петричић. Потпис за листу Левице Србије дала је Србијанка Турајлић, а први на листи „Заветника” је редитељ документарних филмова Божидар Зечевић. Пријатељи „Заветника” су иначе и глумци Милан Лане Гутовић, Танасије Узуновић и Ненад Маричић, који су учествовали у неким активностима овог покрета, али не и у овој кампањи.

„Нисмо сада тражили њихову подршку да не бисмо злоупотребљавали то пријатељство. Али, подршка људи коју су већ доказани у одређеним областима живота својеврсно је признање нашем раду и показатељ исправности идеја за које се залажемо”, истиче Стефан Стаменковиски, председник „Заветника”.

До изборне тишине требало би да се појави и проглас у корист младе странке Левица Србије, који ће потписати још једна група јавних личности, међу којима ће бити и филозоф Владимир Милутиновић, уредник портала „Двоглед”. Он је решио да на овим изборима подржи ЛС Борка Стефановића и то – текстовима. Труди се, каже, да у својим коментарима буде непристрасан, али је јасно и јавно рекао кога подржава. Стога је и адекватна особа за питање – шта то мотивише јавне личности (писце, интелектуалце, глумце, спортисте…) да се јавно сврстају уз неку политичку опцију.

„Мислим да их мотивишу одговорност и афинитети. У принципу, људима вероватно значи кад прочитају и кад виде да неко ко им је познат и кога цене подржава неку партију. Код нас постоји неко двојство: с једне стране, све партије и политичари уопште на неки начин су стигматизовани као лоши, а с друге стране ми очекујемо од њих да обаве неку позитивну функцију у друштву. То је онда мало противречно. Нити може само једно, нити може само друго. Подржао сам ЛС зато што се већ најмање пет година сасвим отворено залажем за неку леву опцију, то јест стварање партије који би била лева опција. Онда се појавила ова и свидео ми се њен програм, малтене је као да сам га ја написао”, објашњава Милутиновић.

Тешко је без егзактног истраживања рећи какви су ефекти овакве подршке разним политичким опцијама. Социолог Владимир Вулетић сматра да ефекти пре свега зависе од личности о којима је реч.

„Има људи који су охрабрени тиме што виде да је нека личност, за коју сматрају да је општепопуларна, стала на нечију страну. То онда отвара могућност да с већим ентузијазмом или бар с мање отпора подржавају одређену опцију. Али, ту је пре свега реч о угледу. Подршка одређеној странци значи да је та странка на неки начин прихваћена од значајних људи и да самим тим има углед”, указује Вулетић, наводећи и да пристајање популарних личности уз одређену опцију генерално подиже имиџ политике и политичара уопште (будући да људи о политичарима и странкама немају баш позитивно мишљење), а не само поједине странке.

Милутиновић сматра да трајна вредносна опредељења људи највише утичу на то за кога ће се одлучити, али да вероватно и оваква подршка може да помогне, иначе то странке вероватно не би ни радиле. Нарочито, ако се узме у обзир да за сваке изборе стасавају нове генерације гласача, као и да многи људи знају за кога неће гласати, али кажу да не знају за кога хоће – јер или не прате довољно политику, или се колебају између више листа.

„Иначе нам је ова кампања била изузетно сиромашна и ставовима и дебатама и било чим, тако да тим познатим личностима странке вероватно покушавају да добију неку ’боју’. Поготово то важи за нове странке”, закључује Милутиновић.

И он и Вулетић оцењују да познате личности које јавно испољавају своју политичку наклоност сносе извесни ризик, али и да је он – подношљив. Вулетић каже да познати људи ризикују пре свега да им падне популарност у делу популације који је потпуно острашћен (и који се руководи ставом „сви који нису с нама јесу против нас”). На срећу, таквих чврсто опредељених, који су у стању да замрзе, рецимо, свог омиљеног глумца због тога што има другачија политичка уверења, релативно је мало, додаје Вулетић. А било би реакција и да не учествују на овај начин, јер би их онда неки други оптужили да су неактивни, незаинтересовани…

Милутиновић је размишљао о томе како ће поштоваоци реаговати на његово јавно опредељивање за једну партију. Он, међутим, мисли да је то што се годинама залаже за левицу и што није одступио од својих ставова, а није се ни учланио у ЛС – јер га не интересује политички ангажам у ужем смислу – довољно да не изгуби кредибилитет код оних код којих га је имао.

„Сви имамо нека опредељења, не видим разлог зашто бисмо некога одбили тиме што их – кажемо”, истиче он.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Na Vrh