Паљењем свећа и поделом освештаних врбових гранчица и венчића је у престоничким православним храмовима обележена Лазарева субота, чиме је почела седмица у којој православни верници обележавају највеће празнике пред Ускрс. Више хиљада Београђана са свештеницима су празник, у народну познат и као Врбица, прославили и учествовањем у традиционалном опходу око цркава. Са мамама и татама у београдским богомољама, као и сваке године, било је и мноштво девојчица и дечака. Њихове главе красили су врбови венчићи који симболизују победу живота над смрћу, али и дечју радост. Јер Лазарева субота је пре свега посвећена најмлађима и подсећа на децу која су се окупила како би после Лазаревог васкрсења поздравила Исуса Христа.
Освештане олистале гранчице врбе и венчићи које се деле за овај празник подсећају и на улазак Исуса Христа у Јерусалим и на васкрсење Лазара из Витиније. Њега је маса тада дочекала машући палминим гранама. Уместо палминих гранчица на нашим просторима за Лазареву суботу се деле врбове, зато што је код старих Словена врба симболисала напредак и подмлађивање.
Због свега овога до Другог светског рата у нашој земљи овом празнику посвећивано је много више пажње. У српским школама организоване су приредбе за које су малишанима родитељи облачили најлепшу одећу. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих, нарочито у сеоским срединама у Србији, неки од ових обичаја поново су оживели, али оно што је углавном остало и у селима и у градовима јесте поклањање украшених венчића од врбових грана и тробојке са звончићима.
