Novosti online

Вербић: Бранићу конкурс и тражити да траје две недеље дуже

Влада Србије одлучиће на сутрашњој седници о судбини конкурса за научноистраживачке пројекте, најавио је министар просвете др Срђан Вербић. Он је на трибини Центра за промоцију науке под називом „Шта се догодило са науком у Србији”, рекао да је седница заказана за осам часова и да ће бранити став да конкурс не треба да буде поништен, већ продужен за недељу – две.

Подсетимо, конкурс је расписан 13. априла, траје 30 дана, а пре празника је у јавност „процурио” документ припремљен за Владу Србије, којим се предлаже да конкурс буде поништен јер није у складу са Уставом и неколико закона. Многи научници су тада обуставили писање пројеката, други су наставили да шаљу предлоге. Премијер Александар Вучић је одложио расплет, изјавивши 27. априла како је „џентлменски да се сачека повратак министра Вербића из Индонезије и чује његова аргументација за останак конкурса”.

Међутим, како се чуло на трибини и сама научна заједница је подељена око тога да ли конкурс треба да буде поништен: поставило се питање да ли ће 15. августа истраживачи добити плате уколико то влада уради и да ли ће уколико то не уради, плате бити значајно мање јер се „појавило” седам хиљада научника више него у претходном циклусу.

Др Весна Милетић из Покрета „Спасимо науку” је конкурс назвала тамним вилајетом – ко подржи конкурс кајаће се, ко не подржи исто и нагласила да је у интересу свих да влада донесе одлуку што пре.

А колико је ова тема „врућа”, јасно се видело и по томе што је организатор погрешно проценио да ће за све заинтересоване бити довољна мала сала Дома културе Стари град „Пароброд”. Многи научници су стајали у ходнику, неки нису успели ни да уђу у зграду, а атмосфера на моменте није била ни налик академској, већ је више подсећала на фудбалску утакмицу.

Министар просвете је после буквално сваке реченице био пресецан узвицима, добацивањима и гласним смехом. Он је објаснио да је основни проблем тај што је буџет за науку остао исти као и пре шест година (11,2 милијарди динара), али се повећао број истраживача са 11.500 на 18.000.

– По први пут ће због тога значајан број истраживача морати да остане без пројеката и то је проблем са којим ћемо се суочити у сваком конкурсу. Јасно је да не могу сви да буду задовољни – рекао је Вербић, пресецан коментарима „да оваква категоризација научника не постоји нигде у свету”, и да је министар „расписао конкурс кршећи закон”…

Потпредседник Српске академије наука и уметности Зоран Поповић је рекао да је недопустиво што ће на конкурсу моћи да учествују институције које нису акредитоване за научни рад и додао да, иако не постоји особа која је задовољна конкурсом, научна заједница ништа неће добити одлагањем.

Сва места на трибини била су попуњена, многи су стајали и у ходнику

Он је, такође, подсетио и да седам година ни један пројекат није оцењиван (раније је то било на две године) и да су многи научници који нису били продуктивни, сада видели спас у обарању конкурса. Поповић је рекао да САНУ о овом питању није заузела јединствен став и да су у јавности познати само појединачни иступи академика. Подсетимо, подршку Вербићу дао је председник САНУ, академик Владимир Костић, као и ректор БУ, Владимир Бумбаширевић.

Др Александра Павићевић из Етнографског института САНУ, која је говорила у име Заједница института Србије је показала документ према којем Вербић није усвојио 30.000 примедби научне заједнице. Односно, рекла је, прихватио је само 10 одсто и то маргиналних. Иначе овај институт је на Интернету покренуо петицију за поништавање конкурса коју је до сада потписало 1.100 истраживача.

– Ја сам задивљен ефикасношћу мојих сарадника ако су успели да измене за тако кратко време 3.000 грешака – био је одговор Вербића, праћен смехом у сали.

Др Павићевић је одала признање министру на „храбрости да стане пред незадовољне научнике”, али поновила да је основни проблем што научна заједница није консултована, што се заоштравају разлике између факултета и института, као и између „природњака” и „друштвењака” и додала да би „акт о финансирању неко морао да објасни нама друштвењацима јер је потпуно неразумљив”.

Вербић је одговорио да је научна заједница консултована (али није уважена, чуло се из публике), одражане су јавне расправе, научници су радили на свим документима („објавите имена људи који су писали документа”, узвраћено је из публике)… Он је рекао да је урађено све што се могло у ситуацији када влада није формирала Национални савет за науку, иако је Министарство просвете у два наврата (у октобру прошле и фебруару ове године) достављало предлоге за именовање.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Na Vrh