Ваљево – „Овде су млади људи често оптерећени кривицом због учињених дела. Наша мисија је да им укажемо да је кривица добра само ако води покајању”. Тим речима јереј Дејан Трипковић, духовник у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву, објашњава суштину свог већ шестогодишњег ангажовања у овој затворској установи у којој је, уз рад цркве, бројне литургије, причесте, исповеде, крштења, организовао и водио на десетине предавања и трибина уз учешће гостију из земље и иностранства.
За тај предани рад у четвртак, на традиционалној светосавској академији у КП заводу у Ваљеву, уручено му је престижно заводско признање Уздарје „Од злата беседа”.
– Мислим и верујем да је могуће да млади људи, који су некад у животу учинили нешто погрешно, нешто што није било добро ни пред законом, ни пред њима самима, ни пред Богом, поправе свој живот, да крену новим путем, да започну нови живот по изласку из ове установе – изјавио је духовник Трипковић у разговору са новинарима непосредно пред уручење вредног признања које се заслужним појединцима додељује већ скоро две деценије.
– Уверио сам се да се у овој установи добро ради са тим људима, осуђеницима, да им се уливају нада и вера у будућност, а ми као црква ништа друго и не можемо да проповедамо… Покајање је основно учење наше цркве… Жеља свих нас који овде радимо је да кад изађемо у град и неко нам каже: „Једном наркоман, увек наркоман. Једном лопов, увек лопов.”, ми одговоримо да није тако, да постоји шанса, да постоји покајање, да постоји нови живот. То је основна порука коју се трудимо да ширимо на овом месту – нагласио је јереј Дејан Трипковић.
На свечаној светосавској академији организованој уочи Савиндана, који је и слава КП завода у Ваљеву, по традицији, додељене су и награде најбољим осуђеницима за њихово радно ангажовање и достигнућа у области спорта.
А. М. (26) из Лесковца, један од пет најбољих радника у 2018. години, у затвору је наставио да се бави занимањем којим се бавио и на слободи – израдом пластичне и алуминијумске столарије. Већ три године у екипи са десетак осуђеника и двојицом искусних инструктора прави врата и прозоре за затворске установе, болнице. Посла има пуно, производе око две хиљаде јединица годишње, труде се да све буде врло квалитетно. Наставиће са овим послом и када дође слобода.
– Гледам да из овог извучем наук, да кад изађем не паднем него да остварим напредак у животу. Знам да сам погрешио и дошао сам овде да то решим према закону, али стало ми је да кад изађем напоље не будем на нули него да наставим да радим. Да године које сам овде изгубио вратим у бољем светлу – поручио је А. М.
Београђанин М. Ц. (26) у 2018. години био је најбољи спортиста међу осуђеницима у ваљевском затвору. Некада се бавио фудбалом, активно је играо девет година.
– Фудбал ми је омиљени спорт, овде је моја екипа три пута била прва на фудбалским турнирима. Био сам и други у стоном тенису, освојио са екипом треће место у одбојци, два пута прво место у кошарци. Спортска активност ми пуно значи, помаже… – испричао је М. Ц.
Признања су за осуђенике изузетно важна, јер покрећу промене значајне за њих, у смислу како ће „искорачити” из овог завода, како ће „корачати” на слободи, нагласила је Наташа Стевановић, начелница Службе за третман у КП заводу за малолетнике у Ваљеву. Важно је испратити све оно што човек може да постигне и то представити и у заводу и ван њега, додала је она.
– Награде и признања су подстицај не само добитницима, већ и другим осуђеним особама, да се угледају на њих, да буду бољи него што јесу – поручила је Наташа Стевановић. И додала да је можда највеће признање неким заслужним осуђеницима било то што награде нису стигли да приме, јер су у међувремену заслужили да буду условно пуштени на слободу.
Politika
