Застареле термоелектране на угаљ у земљама Западног Балкана представљају здравствено и економско оптерећење за целу Европу, закључак је новог извештаја који су представиле организације Алијанса за здравље и животну средину, Сандбаг, Европска мрежа за климатску акцију, Мрежа за надзор јавних финансијских институција у Централној и Источној Европи и Европа без угља.
При томе већину здравствених последица и трошкова подносе грађани Европске уније, наводи се у извештају.
Нова анализа заснована је на усаглашеној методологији Светске здравствене организације и Европске комисије.
Она показује да сваке године загађење ваздуха из електрана на угаљ на Западном Балкану доводи до 3.900 преурањених смрти, 8.500 случајева бронхитиса код деце, као и до других хроничних обољења, чиме се у Европи проузрокује до 11,53 милијарде евра укупних здравствених трошкова, пише „Balkangreenenergynews”, а преноси Б92.
Старе, неефикасне и технолошки незадовољавајуће термоелектране Западног Балкана сваке године емитују невероватне количине загађујућих материја у ваздух, наводе те организације у заједничком саопштењу.
Само у 2016. години 16 термоелектрана на Западном Балкану са укупно 8 ГW емитовало је више загађења сумпор-диоксидом него све европске термоелектране на угаљ (250 са укупно 156 ГW), као и подједнако забрињавајуће нивое честица (ПМ2.5 и ПМ10) и азотних оксида, наводи се у сажетку извештаја.
Загађење ваздуха из ових термоелектрана се не задржава унутар граница Западног Балкана, због чега Европска унија подноси већи део здравствених последица, пише у саопштењу, преноси Танјуг.
То подразумева 2.013 преурањених смртних случајева, укупно 36.400 дана током којих су деца трпела симптоме астме, процењених 1.418 болничких пријема и преко 600.000 изгубљених радних дана.
Како се наводи, земље чланице ЕУ такође подносе и већи део здравствених трошкова, и то до 5,89 милијарди евра, док је терет загађења ваздуха из термоелектрана који подносе земље Западног Балкана процењен до 3,64 милијарди евра годишње, стоји у извештају.
Споразум о Енергетској заједници, чијом применом се још од 2005. године интегришу енергетска тржишта Европске уније и њених суседа, предвидео је рок до 2018. године за усклађивање западнобалканских чланица, односно потписница Споразума, са регулативом ЕУ у овој области.
Међутим, доносиоци одлука у самом региону Западног Балкана остају решени да финансирају и изграде нове термоелектране на угаљ, превасходно уз подршку кинеских банака, партнера који се не руководе једнако високим еколошким и друштвеним стандардима као већина других међународних финансијских институција, пише у саопштењу.
