Novosti online

Великани Баухауса на изложби у Лондону

У наредних шест дана, почев од данас, у Лондону ће јавности бити доступна ретко виђена дела легендарних стваралаца и следбеника Баухауса и то пре него што буду понуђена на продају, a у години када се широм света обележава један век од настанка те школе.

У просторијама аукцијске куће „Садеби”, пише „Гардијан”, 25 радова аутора међу којима су Василиј Кандински, Паул Кле, Оскар Шлемер, Ласло Михољи-Нађ и Лајонел Фенингер посведочиће на њима својствен начин о експлозији креативне енергије поменутог покрета који је од 1919. до 1933. успео да замашно измени поглед на уметност и њену улогу у свету у којем живимо. „Они су спајали утицаје француске авангарде и кубизма са немачким експресионизмом долазећи до самосвојног маштовитог израза. Ово је ретка прилика да се виде дела која нису била изложена деценијама и никад заједно”, каже Томас Бојд-Бауман, који је у овој кући задужен за импресионизам и модерну уметност. Он додаје да је пред публиком, заправо, читава генеза Баухауса, посебно се истиче еклектицизам уметничких укуса уметника оних који су му припадали.

Васијлиј Кандински, „Дубоки импулс”

Највредније дело јесте „Дубоки импулс”, уље на платну које је Кандински насликао 1928, управо док је предавао у Баухаус здању у Десауу и које је заједно са једном од слика Паула Клеа красило тадашњи школски дневни боравак. Процењено је да ово дело може достићи цену од 7,5 милиона фунти. Интересовање свакако изазива и Шлемерово стваралаштво, будући да је реч о уметнику који је био један од амблематичних представника школе којој је припадао. Слика „Група за столом” ретка је представа фигура у геометризованој просторној перспективи, па је могуће очекивати да износ који за њу буде био плаћен премаши суму од 1,5 милиона фунти. Ту могућност поткрепљује и чињеница да на тржишту у последњих двадесетак година није било могуће наћи ниједно уље на платну овог аутора. „Оваква Шлемерова дела углавном се налазе по музејима, ово је један од изузетака”, наглашава Томас Бојд-Бауман. Ништа мање занимљиви за публику неће бити ни „Сегменти” Михољи-Нађа, а ни Клеов „Млади плави месец”.

Већина слика о којима је реч припадале су приватној збирци покојне Ерике Пол-Штрухер, наследнице виђене породице Штрухер која је још 1880. у Саксонији основала козметичку компанију „Вела”.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Na Vrh