Novosti online

Цесид: Расте број грађана који мисле да Србија иде у добром смеру

Да Србија иде у добром правцу, сматра 38 одсто грађана, што је, у односу на прошлу годину, повећање за десет одсто, показало је најновије истраживање Цесида, које је презентовано јавности. Резултати показују да је истовремено за један одсто порастао број грађана који оцењују да живе неподношљиво, и сада их је 12 одсто. Ово истраживање спроведено је у периоду од 6. до 14. априла на узорку од 1.000 грађана, по систему „лицем у лицем у оквиру домаћинстава”, а постављено је 108 питања. Како је рекао Ђорђе Вуковић, програмски директор

Против уласка у НАТО 74 одсто, за улазак у ЕУ 53 одсто
Према овим истраживањима, 53 одсто грађана је за улазак у ЕУ, а 35 одсто против. Међутим, истраживања показују да 43 одсто грађана верује да ће Србија ући у ЕУ, а 35 одсто сматра да неће. Професор Зоран Стојиљковић је ове резултате прокоментарисао речима: „Овај однос према ЕУ је као однос према браку – сви мисле да је то корисно, али нису сигурни да желе да се у томе нађу.” Што се тиче уласка Србије у НАТО, 74 одсто грађана је „против”, а само 14 одсто „за”. Истовремено, 51 одсто грађана верује да Србија неће постати чланица НАТО-а, а 21 одсто да хоће.

Цесида, дуги низ година знатно више грађана сматра да Србија иде у лошем смеру, али је сада значајно порастао број оних који мисле да иде у добром смеру – проценат од 38 одсто је највећи до сада. Вуковић је истакао да је ово показатељ какву перцепцију грађани имају, пре свега, према томе како влада управља земљом. Он је додао: „Имајући ово у виду, може се предвидети и какви ће резултати избора бити.”

Према Вуковићевим речима, мада и даље више грађана сматра да земља иде у погрешном смеру, број оних који тако мисле смањен је за девет одсто и сада износи 42 одсто, у односу на 51 одсто, колико је било прошле године.

Према овом истраживању, број оних који оцењују да они и њихова породица живе добро исти је као и лане – шест одсто, али је порастао број оних који мисле да живе осредње са 25 одсто на 33 одсто, док је број оних који живе подношљиво пао за два одсто, са 27 на 25 одсто.

Порасло поверење у владу и парламент
Према речима Ђорђа Вуковића, изборна кампања довела је до пораста поверења грађана у институције, а највећи раст забележиле су влада и Народна скупштина Србије. Тако пет одсто више грађана сада верује влади него лане (пораст са 39 на 44 одсто), а чак седам одсто више грађана верује у парламент (скок са 26 на 33 одсто). Он је навео да је поверење у председника Србије у благом паду – сада износи 34 одсто, што је три одсто мање него лане.Пораст поверења од четири одсто бележи Војска Србије (са 58 одсто на 62), полиција (са 48 одсто на 49 одсто). За три одсто је пало поверење у „цркву, верску установу”, са 61 одсто на 58 одсто. Поверење у медије и даље пада, овај пут за један одсто, са 19 на 18 одсто.

Истраживање је показало да долазак на власт коалиције окупљене око Александра Вучића 29 одсто грађана доживљава као почетак препорода Србије, 15 одсто њих као почетак пропадања, а 37 одсто сматра да је све остало исто, само су једни заменили друге, док 19 одсто њих не зна ни не размишља о томе. Вуковић је казао и да је битно промењен став грађана према томе шта се догодило 5. октобра 2000, па је тако 29 одсто грађана 2007. године тај датум доживљавао као почетак демократског преображаја Србије, а 19 одсто да је то почетак пропадања, а сада њих 14 одсто сматра да је то био почетак демократског преображаја, а 25 одсто да је почетак пропадања.

Занимљив је однос грађана према демократији, па се тако 41 одсто грађана слаже са ставом да је демократија добра јер омогућава да грађани утичу на политику, 41 одсто се слаже да је у демократији сувише неодлучности и расправљања, а њих 33 одсто мисли да демократије нису успешне у одржавању реда. Резултати су показали да у Србији постоји висока етничка дистанца према Албанцима (највећа 68 одсто), Бошњацима, Хрватима, Мађарима и Ромима. Што се брака тиче, Албанци су, на пример, сто одсто против бракова са Србима. Забележена је и социјална дистанца према мигрантима.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Na Vrh