Novosti online

Док жене спавају

Због филмова „Дим“ и „Модри у лицу“ које је радио са писцем и сценаристом Полом Остером што их је и једног и другог прославило у свету, амерички редитељ кинеског порекла Вејн Ванг био је проглашен култним аутором. Тек онда су почели да се откривају и његови предходни филмови. Његов дебитантски „Човек, жена, убица“ (1975), „Чан је нестао“, „Игре у подземљу“, „Једите чинију чаја“, „Живот је јефтин…тоалет папир је скуп“ и „The Joy Luck Club“, који су настајали у независној продукцији, што ће овом сценаристи, редитељу и продуценту донети и репутацију једног од родоначелника америчке независне филмске продукције и сцене.

Рођен у Хонконгу, британској колонији 1949. године, а назван по Џону Вејну омиљеном очевом глумцу, Вејн Ванг се школовао у католичким школама, у Америку је стигао крајем шездесетих година и настанио се у Сан Франциску, а дипломирао на одсеку за филм и телевизију Калифорнијског колеџа уметности.

После „Модрих у лицу“ ређали су се филмови: „Кинеска кутија“, „Центар света“, „Било где осим овде“, „Собарица и сенатор“, „Последњи провод“, „Хиљаду година добрих молитви“, „Принцеза Небраске“, „Снежна латица и лепеза тајни“. Однедавно је међу његових 22 филма и „Док жене спавају“ који је светску премијеру имао на Берлинском фестивалу у програму „Панорама“.

У ексклузивном разговору за „Политику“ Вејн Ванг је појаснио како се догодило да сними филм у Јапану (на острву Изу) и то према кратком роману шпанског писца Хавијера Мариаса и са славним јапанским глумцем, редитељем и сликаром Такешијем Китаном (глумачко име му је Бит Такеши) у једној од главних улога…

У једном тренутку сте нам нестали са радара, а онда се амерички Кинез појавио у Јапану?

Ха! Ја сам у Јапану веома често, волим ту културу.

Заволели сте својевремено и америчку?

Увек размишљам ко сам. Рођен сам у веома конзервативној кинеској породици, моје школовање је у целости било католичко, француско-католичко и ирско-католичко. Хонгконг је била британска колонија и ја сам одрастао уз „Битлсе“ и рокенрол. Песма „Хотел Калифорнија“ групе „Иглс“ имала је пресудан утицај на мене да одем у Америку и веома ме је потресла недавна смрт њеног оснивача Глена Фреја. Дакле, као такав какав сам, отишао сам у Америку касних шездесетих година прошлог века и упао право у „секс, дрогу и рокенрол“, пробао ЛСД и радио све што су тада млади радили.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Na Vrh