У полуфиналу другог Купа европских шампиона (1957) фудбалери Црвене звезде су у Београду, с играчем мање (повређен Топлак, а тада није било замене) у последњим тренуцима утакмице примили гол од Фиорентине, која је ту предност од 1:0 сачувала код куће (0:0).
На прагу финала најважније клупског такмичења на Старом континенту „црвено-бели” су се нашли и 1971, али ни тада га нису прекорачили. Овога пута због два пеха. Најпре, што у полуфиналу против Панатинаикоса због искључења није могао да игра Драган Џајић, а затим, како се у Атини истопила предност из Београда од 4:1. Ни до дан-данас није разрешено да ли је капитен Звезде намерно одстрањен и под каквим околностима је грчки шампион у реваншу победио с 3:0.
Црвена звезда је била виђена и финалу Купа победника купова 1975. У четвртфиналу је избацила Реал, који је водио њен бивши тренер Миљанић, а резултат од 2:1 за Ференцварош у првој полуфиналној утакмици у Будимпешти јој је давао одличне изгледе у реваншу у Београду. Пред рекордним бројем гледалаца на једној утакмици у Југославији (96.070 продатих карата) Мађари су из пенала дошли до 2:2, а када је њихов играч зауставио пред својим голом лопту руком судија то није видео.
Малер је задесио Црвену звезду и у њеном првом финалу у Европи. У Купу Уефе Борусија из Менхенгладбаха је у Београду извукла 1:1 захваљујући аутоголу Јуришића, а у реваншу, у Диселдорфу тај исти играч је опет имао неславну улогу. Овога пута зато што је начинио прекршај за пенал који је, ваљда, једини видео судија и Звезда је изгубила с 1:0.
Најављен подвиг
Судбина се дуго поигравала с Црвеном звездом, а онда, када је, изгледа, и сама закључила да ју је довољно искушавала, решила је да јој све то врати и то с каматом.
Црвена звезда је 24. априла 1991. у реваншу полуфинала Купа шампиона била домаћин Бајерну. У Минхену, две недеље пре тога наш тим је победио с 2:1.
Јесте подвиг, али тако нешто је одмах по жребању, 22. марта у студију швајцарске телевизије, било најављено.
„Кад је било све познато прва изјава Звездиног директора Драгана Џајић била је: „Победићемо Бајерн и у Минхену и у Београду.” Видевши да смо збуњени његовим „новим понашањем” у прогнози, рекао је: „Ово није тренутак за калкулације, за страховање и сличне ствари, којима се одликује фудбал. Спремали смо тим и спремали смо га за европску сцену. Ево, догурао је до полуфинала и то је екипа у коју ја дубоко верујем. Кад сам прижељкивао да нам противник буде Бајерн из Минхена чинио сам то с разлогом. Ова екипа по начину играња највише одговара Црвеној звезди. Бајерн је агресиван, али у игри Бајерна има нечег што ће нашем тиму одговарати”, пренео је „Политикин” извештач са жребања Добривоје Јанковић.
„Политика” је подсетила да је Интер три године пре тога победио као гост с 2:0, али га је у Милану Бајерн савладао с 3:1 и отишао даље. Реванш у Београду је до последњег минута подсећао на то.
Поред Бајерна пред Звездом су се отварали и други фронтови. Уефа је уочи реванша питала каква је безбедоносна ситуација у Београду, Аустријанци су отказали пријатељске утакмице с репрезентацијом Југославије заказане за лето.
У Минхену је било разних политичких провокација (усташко-балистичка емиграција, написи у неким немачким новинама), а није било мирно ни на спортском плану:
„По обичају, врзмају се менаџери, купци играча, а толико је њих бациоло око на фудбалере Црвене звезде да би се „Шератон” зачас претворио у вашариште да руководство „црвено-белих” није предузело мере. Прво су у „Шератон” стигли Французи Леконт и Лариос, бивши фудбалери, који сада раде за Тапија, председника Олимпика из Марсеја, и ко зна кога још. Њима није дозвољен никакав контакт са играчима Црвене звезде, а ниј могло да дође ни до каквих конфликтних ситуација, јер два Француза нису становала у „Шератону” него негде у граду. Али, вече уочи утакмице, ипа је било у знаку инцидентне ситуације. Три шпанска менаџера (један је Југословен) обрела су се у Три шпанска менаџера (један је Југословен) обрела су се у „Шератону” баш у најгорем часу, намерни да за мадридски Реал врбују Роберта Просинечког, али да разговарају и са Дејаном Савићевићем, Дарком Панчевом и Миодрагом Белодедићем. Из Звезде су одмах реаговали и уложили протест код руководства хотела, с којим је још пре доласка у Минхен договорено да се обезбеди потпун мир за београдску екипу”, описао је наш извештач Јанковић.
Савет из Загреба
За реванш је Звездин стадион био премали. Наш лист је 14. априла објавио да је потражња за улазницама чак 200.000, а два дана касније, кад је почела продаја, да се попела на 309.000! „Црвено-бели” су упозорили јавност на поплаву фалсификованих улазница (на утакмици је било 80.000 гледалаца).
Наш дописник из Загреба Зијад Кршлак је на дан утакмице пренео играчима Звезде савет Динамовог првотимца Звонимира Бобана:
„Не би смела да их понесе еуфорија и да крену на високу победу. Требало би да играју исто као и у Минхену. Значи опрезно и дисциплиновано. Не треба да буде неке лепоте”.
Ученици XIII гимназије (Душан Спасојевић, Владимир Јовичић, Сони Даријевић и Милан Суботић) на пракси у „Политици” приложили су очекивања Добрице Ћосића, Матије Бећковића, Драгослава Михаиловића, Милића од Мачве, Љубивоја Ршумовића, Михаља Кертеса и Ташка Начића уочи реванша у Београду.
Звезда је за то време била у Аранђеловцу. Кад је истрчала на свој терен добро је почела. Михајловић је у 25. минуту дао гол из слободног ударца. У другом полувремену је препустила иницијативу Бајерну и он је то искористио. Али, изједначио је без шансе – шут Бајерновог капитена Аугенталера у 62. минуту из велике даљине је био безопасан, али је изненадио Звездиног капитена голмана Стојановића, који је признао да је после тога размишљао да затражио да га тренер замени!? А онда је Бендер вратио Звезди мило за драго из Минхена – Бајерн је повео с 2:1. У 80. минуту умало 3:1 за госте – Волфарт је погодио стативу.
И када се крв ледила у жилама од помисли на продужетке од два пута по 15 минута против разгоропађеног Бајерна срећа се осмехнула Звезди.
„Просинечки и Михајловић су имали жесток, последњи окршај са одбраном Немаца. Синиша Михајловић се одлучио за оштар центаршут, а капитен Бајерна Аугенталер интервенисао је најнесрећније што може бити – лоше захватио лопту и она је у високом луку кренула ка мрежи Бајерна. Шта би голману Ауману? И он се скаменио као Стојановић, и он је интервенисао ужасно по свој тим и – гол, 2:2 одличан резултат за Црвену звезду, са минхенских 2:1, то је 4:3 за финалисту, правичног финалисту Купа европских шампиона”, написао је Јанковић у извештају за „Политику”. Он је Стојановићу дао оцену 7, Радиновић 7, Маровић 8, Шабанаџовићу 8, Белодедићу 10, Југовићу 8, Просинечком 8, Михајловићу 9, Панчеву 8 (Лукић који га је после изједначења заменио остао је неоцењен), Савићевићу 9 и Бинићу 7.
У финалу, 29. маја 1991, Олимпику из Марсеја није помогло што је његов „технико” Бекенбауер гледао утакмицу у Београду. На „Светом Николи” у Барију је било 0:0, а Звезда је бољим извођењем пенала (5:3) освојила Куп шампиона.
