Novosti online

Оток и чворић – знаци тумора пљувачних жлезда

Рак пљувачних жлезда, које су задужене за лучење пљувачке и одржавање влажности усне дупље, јесте врста тумора који почиње у некој од ових жлезда у устима или врату. Постоје три пара великих пљувачних жлезда и око 300 до 400 ситних у слузокожи усне дупље. Бенигни тумори најчешће се јављају у такозваној паротидној пљувачној жлезди, која се налази испред и испод уха, а карциноми у малим пљувачним жлездама.

Према речима професора др Живорада Николића, кранио-максилофацијалног хирурга, тумори пљувачних жлезда чине осам до 10 одсто укупних карцинома главе.

– Пљувачне жлезде луче пљувачку која омогућава да се нормално узима храна, да се говори… Тумори се најчешће јављају у великим жлездама. У већини случајева реч је о доброћудним туморима. Када ce говори о малигном тумору, он је чешћи код мањих пљувачних жлезда у усној дупљи. Карцином се може појавити на непцу, уснама, образној слузокожи и језику. Најчешћи су, ипак, бенигни тумори, који се појаве иза ушију и у почетку најчешће не дају симптоме. Расту безболно, па их особа уочи тек кад се испод коже појави благи оток или куглица величине кликера – истиче др Николић.

Бенигни тумори могу полако да расту десетак и више година и да не дају никакве симптоме, јер особу ништа не боли и нема никакве сензације у оболелом делу.

– Треба знати да кроз паротидну пљувачну жлезду пролази такозвани фацијални живац. Тумори могу годинама да расту а да мишићи лица нормално функционишу. Међутим, кад је малигни тумор у питању, рецимо аденокарцином, он се приликом раста може везати за нерв. Рак урасте и шири се дуж нерва, због чега се оштети његова функција, па парализа фацијалиса некада може бити први знак присуства тумора. Споља се на глави пацијента ништа не види, а кад крене операција уочавамо да је тумор већ захватио фацијални нерв. Ако ова парализа почиње споро, траје дуго и погоршава се, то значи да се нашто налази у околини нерва и да је то најчешће тумор. Малигни тумори – карциноми пљувачних жлезда често имају метастазе, најчешће на плућима. Дешава се да се болест касно препозна и да се развију метастазе па пацијент не преживи – истиче др Николић, који је за 23 године специјалистичког искуства обавио више од 400 операција тумора пљувачних жлезда.

У склопу лечења обавља се операција под називом пародидектомија. Код бенигних тумора хирурзи морају да на време уоче фацијални нерв и да се потруде да очувају његову функцију, а да истовремено отклоне тумор са околним жлезданим ткивом. Операција траје у просеку до сат и по. Када је реч о малигним туморима – карциномима, који „захвате” и нерв, онда се обавља радикална операција где се отклања жлезда у целини, а нерв се реконструише. После тога пацијент обично иде на зрачну терапију, што зависи од типа карцинома. Неки од њих нису осетљиви на зрачење.

– Дијагноза се поставља једноставно. Најпре се прегледа пацијент, па се уради ултразвучни преглед. Уколико је потребно, уради се и снимак на скенеру или магнетној резонанци. Када се отклони бенигни тумор, пацијент може да се врати свакодневним активностима за две недеље. Важно је да ови људи оперисани део чувају од хладноће. То значи да зими морају да обмотају лице шалом а лети да се склањају од клима-уређаја. Уколико је, пак, реч о малигном тумору, опоравак траје дуже због одласка пацијента на радиотерапију, тако да тек после три до шест месеци човек може полако да се враћа својим активностима. Људи се плаше уклањања жлезда јер брину како ће после тога моћи да им се лучи пљувачка и да ће имати проблем са сувоћом усана. То се углавном не дешава, осим ако зрачење није добро испланирано, јер тада могу да се оштете околне пљувачне жлезде па се у том случају јавља и сувоћа усне дупље. У Србији се за годину дана оперише око 300 случајева тумора пљувачних жлезда, а на пример у Енглеској, која има далеко већи број становника, до 200. Тачни разлози због чега их код нас има више нису сасвим познати – закључио је др Николић.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Na Vrh