Од нашег извештача
Рио – Ивана Шпановић, 26-годишња атлетичарка, била је јуче међу најтужнијим учесницима атлетских такмичења на Олимпијском стадиону „Жоао Авеланж”, иако је освојила своју прву олимпијску медаљу, иако је нашој атлетици донела први олимпијски трофеј после 60 година, иако је на осмом узастопном великом такмичењу стигла до победничког постоља и иако је извела до сада најдужи скок у каријери.
Скоком од 7,08 метара, којим је за шест центиметара надмашила свој досадашњи рекорд на отвореном и за један рекорд у дворани, освојила је бронзану медаљу у скоку удаљ на XXXI летњим олимпијским играма у Рио де Жанеиру.
Сваком ко неочекивано дође до оваквог одличја приличи радост, али Ивана Шпановић није атлетичарка која се узда у блеф, или срећу мада је признала да не би одбила њену помоћ у овом финалу. Ивана Шпановић и њен тренер Горан Обрадовић већ годинама раде напорно и студиозно све с циљем да у Рију досегну олимпијске висине.
У Рио су дошли пуни оптимизма заснованог на њеним реалним моћима, али у финалном надметању из сивила неуспешне сезоне појавила се светска првакиња Американка Тијана Бартолета и у петој серији поставила нови лични рекорд са 7,17 метара стилом на који стручњаци преврћу очима, а пробудила се и двострука олимпијска шампионка Бритни Рис, такође Американка, и у петој серији са шесте позиције скочила на другу даљином од 7,09 метара.
Најбоља атлетичарка Србије свих времена (ни у мушкој конкуренцији нема јој премца) одговорила новим државним рекордом од 7,08 метара, одразивши се десет центиметара пре пластелина…
У последњем скоку, пошто се Бритни Рис учврстила на другој позицији с 7,15 метара, Шпановићева је скочила 7,05 метара и остала на трећој, бронзаној позицији.
У првом скоку у финалу Шпановићева се одразила осам центиметара раније и доскочила на 6,95, у другом преступила је седам центиметара и прелетела увелико преко седам метара, а после консултација с тренером Обрадовићем у трећем скоку начинила је милиметарски преступ и, највероватније ен најдужи скок у финалу. Процене „независних атлетских аналитичара” из новинарске бранше крећу се између 7,10 и 7,30 м. Четврти скок уз осам центиметара „луфта” на дасци био је дуг 6,91 м, а следећа два већ су описана…
Иако, бескрајно тужна, као врхунски професионалац дошла је пред новинаре, који су стрпљиво чекали да се исплаче, и били спремни да отпевају „Боже правде” за бронзу, када је рекла да је желела да је чује на олимпијском стадиону…
– Од свих такмичења на којима сам била на постољу овде сам била најближе злату, јер сам могла много боље да скочим, али данас нисам имала довољно среће. Не могу да верујем да ми је баш данас зафалила. Нисам хтела да се овако заврши. Шта да радим, то је спорт. Могу да будем поносна , имам најбољи тим на свету, који ме чини оваквом каква јесам, који ми омогућава да на сваком такмичењу будем на највишем нивоу – рекла је власница нежељене олимпијске бронзе.
И у Рију, као и на већини европских и светских шампионата на отвореном и у дворани на којима је освојила за редом седам медаља, била на највишем нивоу и то потврђује нови државни рекорд. Међутим, Шпановићева сматра да је тих 7,08 само део њених могућности:
– Данас је Тијана Бартолета извела скок који сам ја могла… Сигурна сам да сам много спремнија него икада раније и физички и психички, јер сам двоструко више времена утрошила на психолошке припреме, јер нисам желела да ме било шта, неки њихов скок, избаци из такта. И нису ме њихови скокови избацили из ритма, нису ме пореметили већ ја нисам успела да изведем скок који сам хтела и могла. Видели сте. Имала сам и неке јако дуге скокове, али биће још такмичења.
На питање да ли ју је Бартолета изненадила дугим скоком Ивана Шпановић је одговорила:
– Јесте, мало ме је изненадила јер је није било на залетиштима готово целе године. Више се бавила спринтом, али тако је било и прошле године на Светском првенству када ме је изненадила и претекла скоком у последњој серији. С њеном брзином то није велика мудрост скакати. Не треба ти добра техника, она скаче „на главу”… Али свака част и њој и Бритни. Тако и треба да буде, треба да се побијемо за ту медаљу…
Та медаља о којој говори Ивана Шпановић је златна.
Олимпијске медаље наших атлетичара
1948. Иван Губијан, кладиво СРЕБРО
1956. Фрањо Михалић, маратон СРЕБРО
2016. Ивана Шпановић, скок удаљ БРОНЗА
