Кисач код Новог Сада – Кад је испред своје куће у Кисачу затекао џак с мртвим мачкама, Мирославу Брни било је јасно да је враг однео шалу. Он је познати антиквар, опремио је старинама пола Београда, али мачке с тим немају везе. Уверен је да је то порука удружених противника његове странке Словаци напред, у којој је потпредседник и кандидат за одборника у Новом Саду на изборима 24. априла.
Та млада странка словачке мањине, основана у Кисачу прошле јесени, има споразум са Српском напредном странком о заједничкој изборној листи. Од тада почиње оно што Брна пореди с атмосфером из Твин Пикса. Каже и да му је отрован пас, јак шарпланинац, који се после опоравио, па је и та мистерија послужила предизборном рату који букти међу Словацима из Кисача, не само на друштвеним мрежама.
А све је експлодирало изјавом председника Демократске странке Бојана Пајтића да 70 година после Другог светског рата видимо да постоје и „словачки четници”.
Мештани села са око 5.000 становника, већином Словака, чули су за ту изјаву. „Можда је Пајтић погрешио што је то рекао”, мисли пензионер Павел Тордаи (68), који у главној улици, код плаве зграде Културног центра, продаје расад парадајза. Ипак му не замера јер „можда су га неки ’наложили’, сад се сваки граби за своје место”. Али онда је, сматра, требало да каже: „Људи, човек и греши, ја се извињавам – а био је овде у селу, зна шта је Кисач”.
Покрајински премијер изјаву је после објашњавао и изразио жаљење. У томе председник странке Словаци напред Павел Сурови из Кисача није чуо и извињење, на којем инсистира од када је пред владом у Новом Саду демонстрирао држећи плакат на којем је писало „И ја сам Словак”.
Мештанка Ана Асођи (27) не осећа се прозваном: „Сваком интелигентном бићу је јасно да је изјава истргнута из контекста. Странка Суровог направила је раздор међу становништвом. А живели смо као комшије, нисмо гледали ко је ко и није било вређања.” Асођијева наводи да је била страначки активиста, али да је из тога изашла разочарана. Сви су, објашњава, само давали обећања.
Кисачани и данас чекају на велико старо обећање о изградњи канализације. Јан Ожват, становник у центру села, прича да се на то чека 16 година, али да канализација није изграђена ни док је ДС био на власти, а сада ни за време СНС-а. „Поболи су ту неке кочиће, отишли, и то је све”, каже он.

(Фото Ц. Ковачевић)
Становништво је веома осетљиво на дешавања око Културног центра, популарног КИЦ-а, кроз чије су фолклорне, позоришне и певачке секције прошле генерације Словака. Одскоро је ту в. д. директора Павел Сурови, који каже да је тај простор све донедавно демократама служио за страначко окупљање, да су ту доносили летке, а да су његовим доласком на чело установе почела брујања по селу како ће он, ето, уништити културу у Кисачу: „На сахранама то причају, то је ненормално стање”, каже и додаје да је у селу „велика мржња” према људима из његове странке, јер „ми сада постајемо политичка елита која ће одлучити о судбини Словака”:
„Као што Вучића нападају, сад ево мени кажу ’Сурови, педеру’… Мени је част да ме пореде с премијером. Кад нас сви нападају, значи да вредимо.”
А његова странка, додаје, не бави се ни ДС-ом ни Лигом. Једино што Тањи Привизер из месног ДС-а замерају јесу они леци. Она признаје да их је спорног дана носила, али у кеси, а било је то због допунских избора у месној заједници, кад су демократе у клуб КИЦ-а свратиле на пиће.
Тања Привизер не зна на чију мржњу мисли Сурови: „По селу омаловажавају, прете и застрашују грађане који их не подржавају и не мисле као они. Намеће се питање, ако немају слух за своје суграђане Кисачане, како онда могу заступати интересе свих 52.000 Словака који живе у Србији”.
Како се застрашује, питамо и чујемо: „Уђе у радњу, понаша се бахато и гласно на телефон прича како ће и Пајтић и Маканова пасти, како су лопови”, каже Привизерова. Ана Томанова Маканова иначе је и дугогодишња председница Националног савета Словака, у којем је члан и Сурови.
Пре неки дан, председник Словаци, напред бежао је из улице у Кисачу у којој је делио своје летке, јер га је вијао неки човек. Снимио је то телефоном, показује и пита: „Ако не могу да делим летке по улици, онда шта је то? Није шала. Зато Брна симболично каже да је ово као у Твин Пиксу”.
„Преко деце то раде, у зборници им је нон-стоп тема – Брна”, каже овај човек, који наводи да је одрастао у Енглеској, живео у Холандији, Немачкој, Италији, те да он такав, из урбане целине, није навикао на овакве обрачуне.
Главни догађај у селу сада је скупљање потписа за смену матичарке Власте Брне, Мирослављеве супруге. Иницијатори петиције нису задовољни њеним радом, наводно није желела да изађе на терен да венча пар у чијој је породици један осуђен на затвор. Мирослав Брна каже да је то небулоза и да му се жена враћа кући плачући. „Но, није то поента, већ ’политичка женидба’, јер Маканова је изјавила да не жели нипошто да види Власту Брну као матичара јер она треба да буде у тим сватовима.”
