Novosti online

За исти јогурт вртићи плаћали различиту цену

Послујући са државом један произвођач млека литар јогурта је продавао по различитим ценама. Према речима Предрага Јовановића, директора Управе за јавне набавке, до 2015. године постојале су значајне разлике у ценама по којима су се државне установе снабдевале.

– Тако је на пример један добављач литар јогурта продавао предшколским установама у Београду по ценама које су се међусобно разликовале и до 30 одсто. То значи да су исту робу, од истог добављача неке предшколске установе плаћале и до 30 одсто скупље од других. Централизацијом набавки такво понашање произвођача је онемогућено – каже Јовановић у разговору за „Политику”.

Како додаје, централизација јавних набавки води, не само снижавању цена, већ и њиховом уједначавању. Разлике у ценама се тако елиминишу, а плус се остварују уштеде по основу куповине на велико, истиче наш саговорник. Тако је у Београду, у 2015. години, централизацијом јавних набавки остварена уштеда од два милиона евра.

Како каже, обједињене јавне набавке јачају преговарачку позицију купца. Укрупњавањем и куповином већих количина добија се боља цена. Међутим, мали произвођачи негодују да на тај начин остају без посла. На питање да ли је држава централизованим набавкама потпуно елиминисала оне који немају толики обим производње да задовоље услове тендера, наш саговорник одговара негативно.

Како каже, на наручиоцу је да обликује јавну набавку „по партијама” тако да за сваку партију може да конкурише више мањих понуђача, а и купац има већу сигурност у снабдевању него када има само једног добављача.

Зашто би наручилац то радио и себи компликовао посао, ако му је лакше да од једног произвођача набави робу, питали смо.

То уопште није компликовано, одговара Јовановић. Наручилац само треба добро да одреди величину партије тако да може да добије неколико понуда, објашњава.

– Раније је био проблем, јер се вртићима, због малог обима набавке, јављао мањи број понуђача. Централизација је позитивна јер се већи број набавки, од којих сваки кошта времена и новца, замењује једном – каже Јовановић.

Он, ипак, признаје да ће једна од области која ће бити приоритет у реформи јавних набавки бити промовисање критеријума економски најповољније понуде, уместо најниже цене.

– Досадашњи ефекти коришћења најниже цене, као јединог критеријума за избор, неретко су били да се купују предмети набавке који су иницијално најјефтинији, али су њихови трошкови коришћења високи због честог кварења, високог утрошка енергије… Тако да је укупан трошак који има наручилац већи него у случају куповине квалитетнијег производа – каже Јовановић.

Он наводи пример два модела аутомобила која су коришћена за превоз за потребе државних органа у периоду од 2003. до 2014. године. Први је коштао 30,6 хиљада евра, а други 13 хиљада евра. Код првог модела трошкови одржавања по пређеном километру износили су 1,36, а код другог 9,64 динара.

– Када се сагледа трошак животног циклуса то даје другачију слику о томе колико је сваки од два аутомобила реално коштао државу, него ако се посматра само набавна цена. У ЕУ све значајнију улогу имају екологија и енергетска ефикасност тако да ће и у Србији, у наредном периоду, све више бити обухватани и ови фактори, а Управа за јавне набавке ће, у сарадњи са ресорним министарствима, радити на моделима који треба да олакшају наручиоцима примену – каже Јовановић.

Иначе, у Србији је учешће критеријума најниже цене било 81, док је у ЕУ свега 20 одсто.

Као добар резултат примене измена Закона о јавним набавкама, Јовановић наводи да се први пут током последње четири године повећао број понуда по закљученом уговору – са 2,6 у 2014. години на 2,9 понуда у 2015. години.

Према подацима Управе за јавне набавке, један од најзначајнијих ефеката измена овог прописа (почеле са применом у августу 2015. године) било је повећање ефикасности и економичности. Време од дана објављивања позива на Порталу јавних набавки до дана закључења уговора скраћено је са 77 дана колико је износило у 2014. години на 61 дан у 2015. години. Поступак јавне набавке мале вредности скраћен је са 37 на 29 дана.

Такође, порасла је и успешност спровођења поступака тако што је повећан удео успешно окончаних поступака са 86 одсто у 2014. на 89 одсто у 2015. години. Са друге стране, удео обустављених поступака смањио се са 13 на 11 одсто.

Учешће преговарачког поступка, без објављивања јавног позива, износило је четири одсто. То је на нивоу земаља ЕУ где тај просек износи око пет одсто. То представља благо побољшање у односу на 2014. годину када је износило пет одсто, кажу у Управи. Истовремено је повећано учешће отвореног поступка на 89 одсто што је највиши ниво у тринаестогодишњем периоду.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Na Vrh