
Данас Израел обележава своју 71. годишњицу. За људе широм света национални дан је разлог за славље или одлазак на одмор. У Израелу постоји још једна димензија празника, а то је промишљање. Јер за нас, Израелце, суверенитет се не подразумева. Једна смо од најстаријих нација, која је створила нову и модерну државу на тлу историјске домовине, у Циону. Па ипак, ту стару нацију, чије везе с домовином никада нису прекидане, чији идентитет никада није довођен у питање, која је била жртва непрестаног прогона који ће кулминирати са Холокаустом и чије је право на државу изнова реафирмисано и потврђено, ни дан-данас не признају неки од њених суседа.
Јуче смо обележили Дан сећања на пале војнике и жртве терора. Број војника који су страдали у војним операцијама је 23.741, а број цивила убијених у терористичким нападима кроз историју државе Израел је 3.150. Незамислив је број породица чији су животи подељени на два дела – на онај пре него што су вести о трагедији стигле до њих и онај који потом следи – испуњен тугом, болом и чежњом.
Прошлог викенда, суочили смо се са трагичним подсетником на крхкост нашег постојања. Палестинске терористичке организације у Гази започеле су интензиван напад са више од 650 ракета и минобацачких пројектила на села и градове у јужном Израелу, убијајући и рањавајући израелске цивиле, директно циљајући домове, школе и болнице. На стотине хиљада грађана Израела поново се нашло у склоништима.
Ми живимо у неиздрживим околностима, и то не данима или месецима. Дуже од деценије, од када се Израел повукао из Газе, обични грађани Израела изложени су том искуству. Научили су да броје до 15 секунди. Тачно толико времена од тренутка када чују сирену за узбуну имају да стигну до склоништа пре него што ракета експлодира. И ту нема додатног времена за бебе, децу, старе, особе с инвалидитетом… Они који су били деца када су прве ракете погађале њихове куће данас подижу своју децу у истим условима.
Читаву 71 годину слушамо исти говор мржње, отворене позиве на убијање Израелаца, јавно изражену жељу да се Израел уништи, да се „ционистичка творевина збрише са лица земље” и да се уместо њега успостави исламски калифат
Терористичке организације Хамас и Исламски џихад чине двоструки ратни злочин – намерно циљају израелске цивиле, испаљујући ракете из објеката где су њихови цивили, као што су школе, болнице и џамије. Ово није први пут да те терористичке организације користе сопствени народ као „људски штит” да делују противно интереса становника Газе, држећи их као таоце сопственог убилачког режима. Дуже од годину дана Хамас, који контролише појас Газе и тиме сноси одговорност за тамошња дешавања, позива палестинску популацију да протестује у близини заштитне ограде с Израелом како би се крио иза леђа сопствених цивила.
Самоодбрана није само право једне државе, такође је и дужност која подразумева заштиту њених грађана и обезбеђивање њихове безбедности. Не пада ми на памет ниједна друга демократска држава која не би тако поступила. Израел је одговорио пресретањем десетина ракета својим противракетним одбрамбеним системом „Гвоздена купола”. У исто време, Израел је циљао терористе и уништио терористичку инфраструктуру, као што су тунели, базе за обуке, лансери ракета, чинећи све да избегне цивилне жртве.
Пуну 71 годину од свог оснивања, Израел може бити поносан на своја достигнућа. Број његових становника је у сталном порасту, а његова економија цвета. Израел је постао централно место окупљања јеврејског народа. Израел је успео да створи јаке демократске институције, упркос свим изазовима, и постао центар иновација, не запостављајући своју традицију и наслеђе.
Остало је још само да се оствари наша жеља за миром. Готово три четвртине века Израел је био приморан да се изнова и изнова носи са претњама. И даље смо суочени са ратовима и терором које покреће најогољенија мржња и негирање нашега права на опстанак. Читаву 71 годину слушамо исти говор мржње, отворене позиве на убијање Израелаца, јавно изражену жељу да се Израел уништи, да се „ционистичка творевина збрише са лица земље” и да се уместо њега успостави исламски калифат.
Мировни споразуми са нашим суседима Египтом и Јорданом постали су темељ наше политике. Можемо само да претпоставимо шта би Израелци могли да постигну уколико би дошли до толико жељеног мира са Палестинцима. Имали бисмо много тога да поделимо са својим суседима у заједничкој изградњи регионалног мира, стабилности и просперитета. На 71. годишњицу од оснивања Израела управо то желим нашим суседима, мојој држави, мом дому.
*Амбасадорка Израела у Србији
