У недељу 10. октобра 2021. године, у Крушевцу је одржана конференција, како су је организатори назвали Академски сусрети „Андреј Шемјакин“.
Сусрете су организовали Руски центар науке и културе „Руски дом“ из Београда, Институт за словенске студије Руске академије наука из Москве и Центар за руске и источноевропске студије Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Одржавање конференције су помогли Град Крушевац, Народни музеј Крушевац и Удружење сународника и пријатеља Русије „Свеславица“ из Крушевца.
Конференција је одржана у врло лепом простору Велике сале Народног музеја, у непосредној близини Цркве Лазарице, тако да је скуп, ненадано, увеличало музицирање трубачког оркестра постављеног испред цркве, а испод прозора Музеја, како би дочекивао младенце. (Сваке недеље у Лазарици има по неколико венчања, па је тако било и овом приликом.)
За ову прилику, у великој сали су били постављени велики панои с фотографијама и текстовима на српском и руском језику, а у вези са Српско-турским ратом 1876. године.
Скуп је понео име Андреја Леонидовича Шемјакина, научног саветника Института за славистику Руске академије наука, рано преминулог 2018. године.
Ове године, скуп је имао тему: „145. годишњица доласка руских добровољаца у Србију“.
На конференцији је учествовало, изневши своја излагања, десет научника. Прво ћемо поменути учеснике из Русије.
Др Александар Силкин, са Института за славистику Руске академије наука, свој реферат је посветио управо Андреју Шемјакину и његовом раду на проучавању руско-српских веза у прошлости.
Др Људмила Кузмичева, професор Историјског факултета Московског државног универзитета „Ломоносов“ је говорила о улози руских добровољаца у Српско-турском рату 1876. године.
Др Јарослав Вишњаков, професор Московског државног института међународних односа Министарства иностраних послова Русије, говорио је о једном занимљивом детаљу везаном за руске добровољце 1876. године – о судбини њихове ратне заставе.
И домаћи учесници су достојно учествовали у раду конференције.
Др Алексеј Тимофејев, рођен, додуше, у Москви, али професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, говорио је плановима за партизански рат на Балкану у војној мисли Русије.
Горан Васић, директор Музеја, своје излагање је посветио наоружању зараћених страна у Српско-турским ратовима 1876. и 1878.
Реферате су изнели и др Сузана Рајић и др Данко Леовац, обоје професори Филозофског факултета у Београду, др Ирина 
Антанасијевић, професор Филолошког факултета у Београду, др Иван Ристић испред Удружења историчара Расинског округа и протојереј Драгић Илић из Крушевца.
О питањима поменутим у излагањима учесника конференције, али и о широкој палети питања у вези са српско-руским односима, развила се жива дебата с већим бројем дискутаната. У дискусији је поменуто и време ратова у бившој Југославији, и актуелни геостратешки и геополитички тренутак, и морална подршка Руса и Русије Србима у тешким историјским моментима…
Оно што је заједничко свему реченом на конференцији јесте посвећеност, и то врло реална и практична, пријатељству и сарадњи Србије и Русије, и у прошлости и у садашњости. Пријатељство и сарадња Србије и Русије се само на изглед првенствено заснивају на заједничком пореклу и вери. Овај чинилац, иако веома важан, сам по себи не би довео до тако развијених и блиских веза Срба и Руса и у прошлости и у садашњости. Оно што Србе и Русе везује јесте искрено пријатељство засновано на међусобном разумевању и поштовању и искреној узајамној жељи да се помогне све оно позитивно у оба народа.
Учесници конференције из Русије настављају свој боравак у Србији посетом знаменитим местима из заједничке прошлости.
Љубомир Костић
Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
