Sociolog kulture, profesor Ratko Božović rekao je agenciji Beta da je „politika naprednjaka podelila društvo“.
„U osnovi to je radikalska politika. Ko je doneo te reči u političko polje nego (Aleksandar) Vučić i Srpska napredna stranka (SNS), a to su preneli iz Srpske radikalne stranke gde su obučeni za to“, rekao je Božović.
On je kazao da „svi prelatači u SNS“ prvo moraju da neko vreme budu radikalni i isključivi u svojim stavovima, da bi tek onda bili primljeni u SNS.
„Partokratska logika je da je onima koji su sa nama sve dozvoljeno, dok neistomišljenici nemaju prava. Oni su diskvalifikovali opoziciju i narušili osnovu ravnopravnost, jedno garantovano ljudsko pravo. Diskvalifikacijama ih stavljate van ikakvih prava, čak i van zakona u smislu zaštite. U takvoj situaciji sve je moguće. Ovo je školski primer društva u kojem vlada haos i bezakonje“, naglasio je Božović.
Povodom tvrdnje premijerke Ane Brnabić da je zapravo opozicija ta koja deli društvo, Božović kaže da „ovo nije zabavište u kojem se pričaju bajke, iako se ovde veruje da ako se neka laž ponovi 1.000 puta, ona postaje istina“.
Psiholog Žarko Trebješanin rekao je da politika diskvalifikacije i govora mržnje važila devedesetih, a važi i danas.
„To je taj govor, autokratske, nedemokratske vlasti za koju je opozicija neprijatelj. Ako opoziciju proglasite za neprijatelja, onda nije čudo da dodjete u situaciju da neko smatra da je prema njima sve dozvoljeno, i da neki politički ekstremisti to iskoriste kao izgovor da nekoga eliminišu“, naveo je on.
Trebješanin je agenciji Beta rekao da to ne znači da je i opoziciji dozvoljeno da etiketira ljude na vlasti i stigmatizuje vlast, ali da je veća odgovornost vlasti jer imaju na raspolaganju poluge moći, medju kojima i medije i policiju.
„Ako bi da se drže vrednosti demokratskog društva koje proklamuju, morali bi da dozvole iznošenje mišljenja i kritiku“, objasnio je on.
Povodom toga što je predsednik Srbije u nekoliko navrata izjavio da nikome ništa ne brani da kaže, ali da ima pravo na stav, Trebješanin je ocenio da svako ima pravo na stav, ali da se ne sme podsticati mržnja korišćenjem jezika osude i netrpeljivosti.
„Vlast mora da pokaže da poseduje političku kulturu i pokaže da poštuje mišljenje sa kojim se ne slaže, a ne da izjavama dehumanizuje političkog protivnika. U suprotnom, takav jezik je signal za ‘lov na veštice’ i ‘hajku’. To nije iznošenje mišljenja, to nije dijalog, kada kažete da su ljudi izdajnici, plaćenici, jer vi zapravo kriminalizujete opoziciju“, zaključio je on.
Urednik sajta „Istinomer“ Siniša Dededić je ocenio za agenciju „Beta“ da je jasno da atmosferu u jednom društvu kreiraju njeni najistaknutiji pojedinci, naročito oni koji se nalaze na najvišim državnim funkcijama.
„To je posebno očigledno u uslovima medijske jednoobraznosti, u kojoj se uglavnom ili najglasnije čuje samo jedna strana. Svedoci smo da ovde već duže vreme, po svaku cenu, vlast i njoj bliski mediji, prave podele na ‘nas’ i ‘njih’, na ‘belo’ i ‘crno’. Ta dihotomija bi, valjda, slabo informisanima ili nedovoljno motivisanima trebalo da posluži da izgube dileme o tome koja strana je prava. Da deluje koheziono na već opredeljene, a da se njom zastraše kolebljivi, kako im se ne bi desilo da budu svrstani na ‘pogrešnu’ stranu“, rekao je on.
U tako skrojenoj stvarnosti, istakao je Dedeić, „logično je očekivati da neko sa ‘druge’, diskreditovane strane postane ‘legitimna’ meta gnevnih, ili da se fizički napad na ‘njih’ tretira kao nešto očekivano, jer je ‘jasno o kome se radi’ „.
„Tu ne mogu delovati uverljivo opravdanja koja se mogu naslutiti: da je u pitanju samo uobičajena politička borba u kojoj ‘malo jače’ reči pokazuju poželjnu agresivnost u želji za pobedom, da je to maltene sport u kome se nešto oštrije startuje na protivnika. Baš kao ni izrazi osude ili zaprepašćenja nakon što se zlo dogodi. Odgovornost za javno izgovorenu reč ne sme biti samo floskula, već istinski temelj svake, a naročito političke, komunikacije“, zaključi je urednik „Istinomera“.
