Glavno mesto vodjenja politike pred izbore u Grčkoj decenijama su masovni mitinzi, ali pred nedeljno glasanje za novi sastav Skupštine, favorit za mesto premijera, konzervativac Kirijakos Micotakis u svojoj iscrpnoj kampanji izbegava velike skupove, piše Asošiejted pres koji ga je pratio.

Laka koraka nije ni čudo jer ne samo da je ogroman favorit, već je i naslednik moćnog premijera, Micotakis stiže u Lavrion, stari fabrički gradić u blizini Atine, a grupa radoznalaca prilazi da bi ga pozdravila pored kafea kraj obala mora.

Micotakis izlazi iz auta, čučeći razgovara s decom, rukuje se s mladićima, grli penzionere i sam se fotografiše s njima mobilnim telefonom.

Pošto se hvata mikrofona ne penjući se na podijum, za manje od 10 minuta govor završava argumentacijom zašto misli da birači treba da podrže njegovu konzervativnu Novu demokratiju: Grčka, tvrdi on, treba da prihvati kulturu biznisa posle decenije ekonomskih turbulencija, da popravi stanje sa zakonom i redom, i da nastavi da čini efikasnijom svoju državnu birokratiju koja je nekad imala previše službenika.

Grupica od svega 50 ljudi uljudno sluša, željna da dobije još jednu šansu da u četiri oka porazgovara s čovekom kojem predstoji krupna pobeda na opštim izborima u nedelju.

Po istraživanjima javnog mnjenja, na izbore 51-godišnji Micotakis izlazi s velikom prednošću pred levičarskim premijerom Aleksisom Ciprasom, koji je vodio zemlju u protekle četiri godine dok se Grčka borila da savlada finansijsku krizu zavisna od pomoći drugih, i da se nosi s masovnom izbegličkom krizom više od milion ljudi je čamcima stiglo na istočna ostrva Grčke 2015-16. na putu ka prosperitetnijim zemljama Srednje i Zapadne Evrope.

„Želim da Grčka postane normalna evropska zemlja“, rekao je Micotakis AP-u, s lakoćom na engleskom jeziku koja odražava deceniju studiranja u SAD na Harvardu i Stanfordu.

„Muka mi je i umoran sam od toga da nas tretiraju kao eksponat krize“ – dodao je on.

Micotakis nije usamljen u toj želji.

Grčka se upravo izborila da prodje kroz jednu od svojih najvećih kriza od Drugog svetskog rata. Primorana da 2010. godine traži medjunarodnu pomoć, ekonomija Grčke se smanjila za jednu četvrtinu, a nezaposlenost se povećala na preko 25 odsto, a na dvostruko više od toga medju mladima. Protesti i neredi postali su obeležje grčkog života. Mnogi su za teškoće okrivili političke partije, uključujući prethodnike Micotakisa u Novoj demokratiji, a drugi su optužili grčke kreditore jer su zahtevali ozbiljne rezove u zamenu za svoju finansijsku pomoć Atini.

„Koliko god grešaka da smo napravili, mnogo je i grešaka naših poverilaca“, rekao je Micotakis. „Želimo da taj period ostane iza nas“.

Micotakis je proevropski konzervativac i ako pobedi u nedelju, u šta malo ko sumnja, čeka ga niz izazova, uključujući obnovljenu napetost sa susednom Turskom i tekuće drakonske budžetske ciljeve koje su postavili zajmodavci. Iako Grčkoj možda više nije potrebna direktna finansijska pomoć, ona još mora održava visok budžetski suficit da bi otplatićivala dug, koji uprkos godinama smanjivanja i dalje stoji na ogromnih 180 odsto njenog godišnjeg BDP-a.

Rodjen u jednoj od najpoznatijih političkih porodica u Grčkoj, Micotakis je sin polemičkog konzervativnog premijera Konstantina Micotakisa koji je predvodio zemlju početkom devedesetih. Njegova sestra Dora Bakojani je kasnije bila ministarka inostranih poslova, a njegov nećak Kostas Bakojanis nedavno je izabran za gradonačelnika Atine.

„Vrlo sam ponosan na svoju porodičnu baštinu, ali mislim da nećete naći mnogo ljudi koji kažu da glasaju za mene jer sam sin bivšeg premijera“, rekao je on.

Od Micotakisa se nije očekivalo da će predvoditi očevu stranku, ali je za predsednika Nove demokratije ipak izabran 2016. godine, posle njena četiri poraza na nacionalnim, lokalnim i evropskim izborima. Borio se da pridobije mnoge moćne ličnosti u svojoj partiji, koje su ga smatrale trapavim u javnosti i da nema harizme.

Kritike su izbledele kada je podršku javnosti stranki po anketama podigao do dvocifrene i predvodio je do impresivnih pobeda na regionalnim i evropskim izborima u maju. Rast poverenja je proizašao iz strogog i napornog programa nastupa u kampanji, tokom koje je odabirao male prostore, često u područjima s niskim primanjima, u pokušaju da preuzmu vladina uporišta, kao i da potisne široko rasprostranjenu percepciju porodičnih privilegija.

Saradnici kažu da u napornom radu tokom kampanje opstaje zahvaljujući snazi i zdravim navikama ne puši i ne pije.

Micotakis se odlučio za lokalne skupove u američkom stilu, umesto za masovne mitinge, glavne već decenijama u grčkoj politici, dok je nastavio napade na Ciprasovu vladu, optužujući je za propadanje srednje klase zbog visokih poreza da bi se izbegle dublje, a neophodne reforme.

Porezi, uzvratio je Cipras, pomogli su da se izbegne „humanitarna katastrofa“, jer je finansijska kriza izazvala eksplozivan gubitak radnih mesta i skok siromaštva. Premijer je optužio svog protivnika da zvaničnike krajnje desnice održava na visokim položajima u stranci i da je, dok je u prethodnoj vladi 18 meseci bio ministar za reformu javnog sektora, „usvojio rezone o štednji“ koje je propisao Medjunarodni monetarni fond.

Na povratku iz Lavriona, Micotakis je odgovorio oštrim saopštenjem, nazivajući Ciprasa „populistom koji je podrio državne institucije i obećavao previše“.

„On zna da će izgubiti. Jedino što pokušava je da nas prikaže kao velike, loše neoliberale koji dolaze na vlast da bi ljudima sisali krv… Na to se niko ne obazire. To je tako zastarelo“, rekao je Micotakis za AP.