Predstavljajući rezultate na samitu Berlinskog procesa u Poznanju, generalna sekretarka RCC Majlinda Bregu rekla je da je to prvi put prvi put za pet godina, koliko se radi Balkanski barometar, da je više od polovine ispitanih gradjana podržalo evropsku integraciju regiona.

U istraživanju iz 2015. godine članstvo u EU podržavalo je 42 odsto gradjana Zapadnog Balkana.

Balkanski barometar je godišnje istraživanje javnog mnjenja koje sprovodi RCC, sakupljajući i analizirajući podatke od gradjana i kompanija Zapadnog Balkana, o tematskim oblastima kao što su zaposlenost, trgovina, investicije, korupcija i druge.

Prema danas predstavljenom istraživanju, članstvo u EU podržava 61 odsto mladih Zapadnog Balkana.

Na panelu Povećavanje napora u pravcu transformacije regiona radi napretka na putu evropskih integracija, Bregu je kazala i da važnost regionalne saradnje prepoznaje 74 odsto gradjana i 67 odsto kompanija.

Da bi poslovne i trgovinske veze unutar regiona trebalo da budu poboljšane veruje 53 odsto gradjana Zapadnog Balkana.

Ukupno gledano, zadovoljstvo gradjana situacijom u regionu konstantno je u porastu, ali je ipak manje od polovine njih zadovoljno tom situacijom 44 odsto, u poredjenu s 35 odsto 2015. godine.

Za 60 odsto gradjana Zapadnog Balkana nezaposlenost je najveći problem, za 47 odsto to je ukupna ekonomska situacija, a sve više brinu i zbog korupcije (26 odsto) i odliva mozgova (13 odsto). Svoj socioekonomski status 69 odsto gradjana ocenilo je kao prosečan, dok je 26 odsto navelo da je ispod proseka, a 16 odsto da ne može da priušti osnovne potrepštine.

Kompanije su više optimistične nego ranije 61 odsto, što je znatan skok u odnosu na 47 odsto pre četiri godine.

Gotovo 40 odsto kompanija očekuje da će zaposliti nove radnike sledeće godine.

Kad je reč o zaposlenosti, zabeležen je pad od osam odsto svega 34 odsto ispitanih reklo je da je zaposleno, za razliku od 42 odsto u prošlogodišnjem istraživanju.

Da je digitalizacija javnih usluga ključ za povećanje transparentnosti i smanjenje korupcije smatra 58 odsto kompanija Zapadnog Balkana, navela je Bregu.

Većina gradjana 61 odsto, rekla je da je nezadovoljna naporima vlade na suzbijanju korupcije, za razliku od 70 odsto u prethodnom istraživanju.

Prvi put otkako se radi Balkanski barometar, većina ispitanika 27 odsto, rekla je da naporan rad smatra najvažnijim faktorom za napredovanje u životu, a ne poznavanje odredjenih ljudi (26 odsto), dobro obrazovanje (23 odsto), sreću (14 odsto) ili pripadnost bogatoj porodici (sedam odsto).

Kad je reč o socijalnoj inkluziji ranjivih grupa, svega 40 odsto gradjana Zapadnog Balkana smatra da je u redu da njihova deca idu u školu s romskom decom, 39 odsto nema problem da radi s Romima, a svega devet odsto smatra prihvatljivim brak s osobom iz romske populacije. Da ne bi zaposlilo pripadnika romske zajednice reklo je 12 odsto kompanija.

Čak 67 odsto kompanija navelo je da ne zapošljava pripadnike društveno ranjivih grupa.

Da uopšte ne koristi internet reklo je 26 odsto ispitanika.

Istraživanje je sprovedeno u novembru i decembru 2018. godine.

Samit Zapadnog Balkana: Region se kreće u pravom smeru, ali problem je brzina

Zapadni Balkan se kreće u pravom smeru, ali veoma sporo, a gradjani su umorni jer ne vide perspektivu brzog napretka ka EU, ocenjeno je danas u Poznanju na Samitu Berlinskog procesa.

Na panelu pod nazivom Povećavanje napora u pravcu transformacije regiona radi napretka na putu evropskih integracija, u organizaciji Saveta za regionalnu saradnju (RCC), stručnjak za regionalnu saradnju i proširenje EU Sanjin Arifagić rekao je da su svi u regionu „frustrirani brzinom“ napretka ka EU, da mnogi transformaconi procesi na Zapadnom Balkanu traju znatno duže od očekivanog, i kao primer naveo to što se u 2019. godini i dalje govori o privatizaciji.

Direktorka za Zapadni Balkan pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za politiku prema susedima i pregovore o proširenju Henoveva Ruis Kalavera kazala je da nijedna zemlja neće ući u EU dok ne bude spremna za to, dok ne bude imala nezavisno sudstvo.

Kazala je da u potpunosti razume da su gradjani regiona umorni pošto ne vide perspektivu brzog napretka ka Uniji.

Ministar spoljnih poslova Slovenije Miro Cerar kazao je da Ljubljana snažno podržava proširenje EU na Zapadni Balkan i ocenio da je za napredak regiona ka Uniji potrebno hitno rešavanje nerešenih pitanja iz prošlosti.

Glavni pregovarač Crne Gore u pregovorima s EU Aleksandar Drljević ocenio je da EU treba da uvaži napredak u reformama Severne Makedonije i Albanije i upozorio da će u suprotnom entuzijazam u regionu opasti.

Predsednik Upravnog odbora beogradskog Centra za evropske politike Srdjan Majstorović rekao je da Evropska komisija „radi odličan posao“, ali da zemlje članice EU odlučuju o daljem napretku kandidata za članstvo u Uniji.

On je ocenio da bi zemlje regiona trebalo bolje sebe da predstavljaju u evropskim prestonicama i dodao da političari sa Zapadnog Balkana treba da pokažu više uzajamnog poštovanja.

Na panelu su objavljeni i rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja i mišljenja privrednika Balkanski barometar (BB), za 2019. koje je prvi put pokazalo da je podrška evrointegracijama u regionu premašila 50 odsto.

Balkanski barometar (BB) je godišnje istraživanje javnog mnjenja koje sprovodi RCC, sakupljajući i analizirajući podatke od gradjana i kompanija Zapadnog Balkana, o tematskim oblastima kao što su zaposlenost, trgovina, investicije, korupcija i druge.

Berlinski proces je diplomatska inicijativa nemačke kancelarke Angele Merkel, pokrenuta 2014. godine s ciljem da se podrži mirna, stabilna i demokratska budućnost Zapadnog Balkana, da se unaprede regionalna saradnja i evrointegracije regiona.