O sastanku se doznalo malo iz šturih saopštenja, ali jedan je podatak od posebne važnosti. Naime, domaćini su Brenana upoznali s problematikom paradžemata, skupine vernika koja ne priznaje nadležnost Islamske zajednice BiH, već tumače muslimansku veru kako to njima odgovara.

Džon Brenan, Foto: AP

Reč je o vrlo ozbiljnom problemu jer se upravo u takvim organizacijama pojavljuju radikalni propovednici koji podstiču mlade muslimane da se uključe u „sveti rat“ u Siriji, Iraku, Libiji.

Naime, teza o tome da se neki od muslimana radikalizuju zbog siromaštva ili problema s asimilacijom u zemljama u koje su došli je odbačena. To je ovog utorka u Evropskom parlamentu razložio bivši radikalni islamist Ed Husain: “Kad bi siromaštvo bilo razlog radikalizacije, najviše bi ekstremista bilo u Bangladešu”.

Foto: Profimedia

Najveći problem je kombinacija izopačene teologije i ideologije koju on naziva islamizmom, dakle pogrešnim tumačenjem Kurana i salafizam. I upravo je islamističko-salafistička toksična mešavina glavni problem paradžemata u BiH koji i šalju mladiće u rat, ali i dočekuju ih kad se vrate s istim idejama: treba napasti nevernike i neprijatelje. BiH je, u želji da smanji opasnost radikala povratnika, ponudila svima koji se vrate i prijave samo godinu dana zatvora, što takođe nailazi na kritike, među ostalim, i zbog moguće dodatne radikalizacije u zatvoru.

Islamska zajednica BiH pokušala je da reši ovaj problem pozivajući sve paradžemate da se uključe u IZ. Od utvrđenih 38 zajednica njih je samo 14 na to pristalo, za dve situacija i dalje nije jasna, dok su njih 22 odbile poziv.

Tako se, recimo, zajednica muslimana u Bočinji kod Maglaja, koja se dugo smatrala rasadnikom ekstremizma, uključila u zakonite strukture, dok je to, očekivano, odbila ona u Gornjoj Maoči kod Brčkog, za koju se smatra da je sedište vehabističkog pokreta u BiH, te zajednica iz Ošvama kod Maglaja iz koje je Emrah Fojnica otišao u Siriju i poginuo 2014. godine boreći se na strani terorista.

Vehabije u Maoči, Foto: Aleksandar Jovanović

IZ je nakon toga objavila da je učinila sve u svojoj moći te da sada prepušta ovaj “vruć krompir” u ruke državne vlasti. Dragan Mektić, ministar bezbednosti BiH, potvrdio je da je reč o “problemu države” te da su ti paradžemati pretnja za državu. Jasno je da je reč o sigurnosnom problemu koji prelazi granice BiH jer bi esktremisti mogli svoje mete potražiti u susednim ili drugim zapadnim državama.

Stoga je i Brenana, a i sve ostale, zanimalo šta BiH namerava da učini po tom pitanju. Mektić je sada potvrdio da će “država delovati” kako bi onemogućila delovanje paradžemata te da delovanje uključuje i represivne mere. Takve, pak, akcije izazivaju reakcije pa je stoga BiH trenutno pod povećanim nadzorom suseda, ali i celog Zapada.

(Fokus.ba)

Pratite KURIR na VIBERU: http://chats.viber.com/kurir