Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio je danas svoju analizu koja pokazuje da su vladajuće stranke kandidovale za odbornike Skupštine Beograda osobe koje su ranije kršile Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Kako se navodi na sajtu CINS-a, na izbornim listama aktuelne vlasti u Beogradu našlo se čak devet kandidata koji su prekršili Zakon. i to četvorica sa liste „Aleksandar Vučić Zato što volimo Beograd“ i petoro sa liste „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije i Dragan Marković Palma Jedinstvena Srbija“.
Agencija za borbu protiv korupcije je tako za aktuelnog gradonačelnika Beograda Sinišu Malog čak tri puta utvrdila da je prekršio Zakon, a tokom 2017. pokrenula je i vanrednu kontrolu njegove imovine.
Mandat Siniše Malog obeležio je niz afera zbog čega je njegova smena više puta najavljivana, a iako je predsednik Srbije i prvi čovek SNS-a Aleksandar Vučić u decembru 2017. ponovio da Mali uskoro neće biti gradonačelnik, on se ipak našao na trećem mestu izborne liste SNS-a.
Kandidatu SPS-a Ljubiši Djuroviću, koji je i tast ministra lokalne samouprave Branka Ružića, Agencija je u avgustu 2013, dok je obavljao funkciju zamenika predsednika Gradske opštine Palilula, izrekla meru upozorenja jer duže od godinu dana nije izvršio prenos upravljačkih prava u svojoj firmi „Paling“.
Kako navodi CINS, iz SNS-a i SPS-a nisu dobili odgovor povodom te analize.
Na listi koalicije oko SNS-a našli su se i glumac Svetislav Goncić i Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije i bivši ministar kulture i informisanja, a obojici je Agencija ranije izrekla mere upozorenja
Tasovcu je u oktobru 2014. godine izrečena mera upozorenja zbog toga što u izveštaju o imovini nije naveo tačne i potpune podatke o imovini supruge Mirjane Mitrović, kao i da je ona jedini vlasnik firme „Zajkon Print“ i da ima otvorene račune kod različitih banaka.
Bivši ministar kulture je povodom te mere u izjašnjenju Agenciji naveo da je imovina njegove tadašnje supruge bila deo nasledstva i da je parnični postupak još uvek bio u toku, kao i da je firma „Zajkon Print“ u procesu likvidacije, a računi godinama neaktivni, medjutm Agencija je utvrdila da je proces likvidacije te firme pokrenut u aprilu 2013, više od dve godine nakon što je Tasovac podneo izveštaj.
Kako navodi CINS, firma „Zajkon Print“ i danas je aktivna, a Mirjana Mitrović je njena direktorka, sa 50 odsto vlasništva.
Glumca Goncić, koji je od 2015. godine direktor Ustanove kulture „Vuk Stefanović Karadžić“, Agencija je u novembru 2016. upozorila zbog toga što je izveštaj o imovini podneo sa 526 dana kašnjenja, a on se pravdao time da u Ustanovi nisu postojali uslovi za rad, kao i da nije znao da je trebalo da dostavi izveštaj.
U odgovoru za CINS, Goncić je kazao da je te podatke dostavio kada su mu rekli da to treba da uradi.
Još jedan kandidat SNS-a, Mirko Rajković, koji je i aktuelni odbornik u Skupštini grada i član odbora direktora Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB), nije podneo izveštaj o imovini 2014. kada je stupao na tu funkciju, pa mu je Agencija u septembru 2016. godine izrekla meru upozorenja.
Na listi koalicije SPS-JS našlo se petoro kandidata koji su tokom obavljanja funkcije prekršili Zakon o Agenciji, a medju njima je Ljubiša Djurović, koji je od 2008. godine na različitim javnim funkcijama , i Slavica Sunturlić, koja je sa podnošenjem izveštaja o imovini i prihodima kasnila godinu i osam meseci, a dostavila ga je dva dana nakon pokretanja postupka.
Bivši vršilac dužnosti direktora JP „Gradsko stambeno Beograd“ Veselin Marković u periodu od jula 2012. do decembra 2014. našao se na listi SPS-a, ali je takodje ranije prekršio Zakon, a Agenicja mu je u martu 2013. godine izrekla meru upozorenja zbog toga što nije na vreme dostavio izveštaj o imovini.
Mere upozorenja sa liste SPS-y izrečene su i Aleksandru Milovanoviću, direktoru Instituta za medicinu rada Srbije „Dr. Dragomir Karajović“, te Nataši Gaćeša, članici Skupštine državnog preduzeća „Dipos“ i internacionalnoj sekretarki SPS-a.
U analizi CINS-a se nalazi i predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić, koji nije deo gradske vlasti, ali se na predstojećim izborima kandidovao za gradonačelnika, jer je Agencija 2016. posumnjala da je Šapić izvršio poresko krivično delo jer nije uspeo da objasni zbog čega nije prijavio ličnu uštedjevinu i kako je stekao imovinu čija vrednost prevazilazi 35 miliona dinara.
CINS dodaje da su stranke koje pretenduju da dodju na vlast u Beogradu takodje kandidovale osobe koje su kršile Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i da će tekst o njima objaviti sutra.
