BG

Да ли су Србији потребни медији цивилног сектора?

Коалиција новинарских и медијских удружења заложила се да се у будућој Медијској стратегији јасно предвиди обезбеђивање услова за оснивање, развој, функционисање и финансијску одрживост медија цивилног сектора, за које су оценили да би могли у будућности да представљају алтернативни систем информисања, који би задовољавао јавни интерес, кроз квалитетне и независне програмске садржаје.

У другом и проширеном издању публикације „Медији цивилног друштва“ Коалиција пет новинарских и медијских удружења је у препорукама за развој медија цивилног сектора навела да су потребни посебни програми подршке снажнијем развоју медија цивилног друштва, а нарочито путем посебног програма пројектног суфинансирања за такве медије.

Потребно је да се омогући развој финансијских модела пословања непрофитних медија с циљем да се омогући њихова дугорочна финансијска одрживост, путем предвиђања посебних врста олакшица за такве видове финансирања, укључујући и пореска ослобођења и друге врсте олакшица, наводи се у препорукама.

Поред тога, наводи ова коалиција, потребно је да се ради на оснивању посебног фонда за финансирање медијских садржаја и програма медија цивилног сектора, који би се формирао од средстава који потичу из различитих извора: донација, дела таксе за јавне медијске сервисе, дела јавних прихода који потичу од оператора електронских комуникација, дела јавних прихода који потичу од игара на срећу и слично.

Додаје се да медије цивилног сектора треба ослободити од плаћања ПДВ-а, да им треба омогућити пореске подстицаје код запошљавања младих новинара, да електронске медије тог типа треба ослободити од плаћања појединих накнада и обезбедити им повлашћен положаја код плаћања накнада за искоришћавање предмета ауторског и сродних права и других олакшица.

„Медији цивилног сектора представљају недовољно искоришћену шансу за опстанак објективног и непристрасног извештавања у локалним срединама, информисања на језицима националних мањина и генерално за остваривање јавног интереса у области јавног информисања“, пише у препорукама.

Наводе се и прецизни циљеви, конкретне мере, временски оквири, надлежне институције и партнери, а препоруке су део Алтернативне медијске стратегије коју је израдила та коалиција новинарских и медијских удружења.

Председник Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Недим Сејдиновић написао је у предговору за друго издање публикације „Медији цивилног друштва“ да је реч о проширеном издању и додао да је био веома пријатно изненађен чињеницом да се прво издање разграбило.

„Заиста делује невероватно, али је тако. У појединим локалним срединама су у протеклом периоду никли медији цивилног друштва: у Панчеву, Вршцу, Димитровграду, Крагујевцу… као одговор медијских професионалаца и грађана на спаљено медијско поље и потпуну контролу медија“, навео је Сејдиновић.

Према његовим речима, медији цивилног друштва могли би у први план да ставе јавни интерес, а не интерес власти и одредјених центара моћи, односно могли би да представљају директан комуникацијски канал или савез грађана и медијских професионалаца, без државног туторства, јер су медији цивилног друштва по дефиницији пријатељи јавног интереса.

Он је подсетио на искуство Хрватске, где су били отворени одредјени фондови за медије цивилног сектора, што је отворило простор за стварање озбиљне алтернативне медијске сцене, коју су красили интерес грађана, критика политичких и друштвених девијација, врхунско истраживачко и аналитичко новинарство, професионализам и непоткупљивост.

„Због утицаја која је та сцена имала, и који је непрекидно растао, по доласку ХДЗ-а на власт углавном је укинуто њено финансирање. Али, хрватски случај је заправо најбољи пример значаја непрофитних медија“, навео је Сејдиновић.

Друго издање публикације део је пројекта „Медији цивилног друштва – шанса за медијски плурализам и одрживост медијске сцене“, који је подржала Амбасада Холандије у Србији, а који НДНВ реализује у сарадњи са Медијским одељењем Мисије ОЕБС-а у Београду.

Коалицију новинарских и медијских удружења, поред НДНВ-а, чине и Независно удружење новинара Србије, Локал прес, Асоцијација независних електронских медија и Асоцијација онлајн медија.

Бета

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh