• BG

    Христос васкресе! Победа живота над смрћу, срећан празник!

     

    Divljana Manastir

    Хришћани широм света данас прослављају Ускрс, празник који симболизује победу живота над смрћу, а ове године тај празник истог дана обележавају и верници који се придржавају јулијанског и они који се придржавају грегоријанског календара.

    Ускрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победе вере и живота над смрћу.

    На Ускрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, ускрснућем победио смрт и отворио рајска врата.

    manastirПо црквеном учењу, Исус је распет у петак, суботу је прележао у гробу у Јосифовом врту, а у недељу зором, осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус је васкрсао.

    На Ускрс је, по веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима.

    Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери.

    Manastir DivljanaОтуда у народу узречица: „Неверни Тома“.

    Људи се за овај празник поздрављају са: „Христос васкресе“ и „Ваистину васкресе“.

    На првом Васељенском сабору, у Никеји 325. године, одлучено је да се Ускрс свуда празнује истог дана, пошто се испуне три услова: после пролећне равнодневице, прве недеље после јеврејске Пасхе и после првог пуног месеца.

    Суштину и начело хришћанске вере објаснио је Свети апостол Павле, чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

    У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

    Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, „Марији Магдалени и другој Марији“, саопштио архангел Гаврило.manastir

    „А лице његово бијаше као муња и ођело његово као снег“, записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на „гробном камену“ и показује прстом на празан гроб.

    „Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао“, записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима, која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.

    Према одлукама Никејског сабора (325. године), које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневице, али обавезно после јеврејске Пасхе.

    Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења.

    Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

    У књизи Откривења Јовановог, којом се завршава Нови завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов, коме се надају хришћани.

    Ускрс је покретан празник.

    Увек се везује само за недељу и може „пасти“ у размаку од 35 дана – од 4. априла до 8. маја по старом, јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, грегоријанском рачунању времена.

    Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

    Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.

    Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.

    Верници, по устаљеној традицији, васкршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

    Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове „чуваркућа“.

    На православним васкршњим иконама и фрескама слика се архангел Гаврило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленијума.

    Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

    У СПЦ православни верници размењују поздраве – Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

    Патријарх српски Иринеј служи данас у крипти Храма Светог Саве ускршњу литиргију.

    Поред бројних грађана литургији присуствују и министар спољних послови Ивица Дачић, принц Александар Kарађорђевић са породицом, предатваници цркава и верских заједница…

    У Србији је поноћним литургијама у многим храмовима почело обележавање Васкрса.

    храм светог саве свети саваРТВ (Славко Рошул)

    Поноћну Васкршњу литургију у Храму Светог Саве служио је епископ топлички Арсеније.

    Иначе, поноћним Васкршњим литургијама завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења.

    Васкрс је највећи хришћански празник који симболизује победу живота над смрћу, а ове године га истог дана славе сви хришћани.

    У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају царске двери чиме се симболично указује да је Исус васкрсењем победио смрт и отворио врата и пут спасења.

    1 Komentar

    1 Komentar

    1. Bojan

      16. априла 2017. at 10:45

      Ваистину васкресе!

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com