Polaganjem zakletve na svečanoj sednici Skupštine Crne Gore, lider vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Djukanović danas je zvanično preuzeo dužnost predsednika države i obećao da će znatan deo svog angažmana posvetiti prevladavanju unutrašnjih podela i jačanju prijateljskih odnosa u regionu.
„Zaklinjem se svojom čašću na Ustavu Crne Gore da ću dužnost predsednika Crne Gore obavljati savesno i odgovorno za dobro svih gradjana naše domovine. Kao predsednik države posvetiću se očuvanju nezavisnosti i suvereniteta Crne Gore i njenoj afirmaciji kao gradjanske, demokratske, ekološke i države socijalne pravde, zasnovane na vladavini prava“, izgovorio je Djukanović reči zakletve pred zvanicama u Vladinom domu na Cetinju.
U inauguracionom govoru osvrnuo se na svoj prethodni predsednički mandat i činjenicu da je prvi put postao predsednik Crne Gore 1998. godine, rekavši da je za njega „neuobičajena privilegija“ što je posle 20 godina „na istom mestu i istim povodom“.
Djukanović je napravio kratak presek postignutog u prethodne dve decenije i naveo da je „ponosan na ostvareno“.
„Od opcije da budemo provincija proširene Srbije, koja nam se nudila kao alternativa na predsedničkim izborima 1997. godine, Crna Gora je u medjuvremenu postala ekonomski najrazvijenija zemlja na Zapadnom Balkanu, lider reformi i pregovora sa Evropskom unijom, i izvesno prva sledeća članica tog saveza“, rekao je Djukanović.
Za predsednika Crne Gore prvi put je izabran 1998. godine kada je pobedio dotadašnjeg predsednika Momira Bulatovića, posle političkog otklona od tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića. Taj otklon je doveo do rascepa u nekada jedinstvenoj vladajućoj DPS i sukoba Djukanovića sa Bulatovićem, dotadašnjim predsednikom DPS koji je ostao lojalan Miloševiću.
Novi crnogorski predsednik je obećao da će znatan deo angažmana posvetiti jačanju položaja Crne Gore u medjunarodnoj zajednici, „pre svega razvoju i jačanju prijateljskih odnosa u regionu“.
„Crna Gora nema otvorenih pitanja sa susedima, nema teritorijalne pretenzije ni prema kome i ponosi se dugom tradicijom dobrosusedstva. Nastojaću da doprinesem našem sve aktivnijem i odgovornijem delovanju u okviru NATO alijanse. Kao nova članica bićemo posebno posvećeni politici otvorenih vrata NATO“, ocenio je Djukanović.
On je posebnu pažnju u govoru posvetio nedovršenim identitetskim pitanjima i podelama u zemlji.
U tom kontekstu je ocenio da „najopasniji faktor destrukcije u procesu snaženja crnogorskog nacionalnog i verskog identiteta predstavlja kontroverza vezana za crkveno pitanje pravoslavnih vernika u Crnoj Gori“.
„Kao inercija svih ovih okolnosti i danas su veoma živi politički i verski fanatizmi čija je misija otvoreno negiranje istorijskog i duhovnog bića Crnogoraca. Posledice u vidu ukorenjenih, ostrašćenih političkih i društvenih podela i dalje su opterećujuće po stabilnost i dinamiku razvoja crnogorskog društva. Kao predsednik Crne Gore biću izuzetno posvećen pronalaženju puta za savladavanje ovog teškog, nasledjenog hendikepa našeg savremenog razvoja“, kazao je Djukanović.
Dodao je da će „uložiti napor da objedini političke subjekte i civilni sektor, sve društvene snage, oko državnog projekta moderne Crne Gore u okviru NATO i EU, kao adekvatnog ambijenta za stvaranje bolje budućnosti“.
Djukanović, koji je gotovo tri decenije na najvišim državnim funkcijama, rekao je da je „dostojanstvo reči obezvredjeno do zabrinjavajućeg nivoa i u politici i u medijima“ i ocenio da će „svima biti potrebno puno dobre volje da bi prevazišli postojeće stanje naraslog nepoverenja“.
Dodao je da je neophodno „beskompromisno zaustaviti kriminal i korupciju i osigurati bezbednost gradjana“.
Djukanović je drugi put izabran za predsednika Crne Gore na izborima 14. aprila, kada je osvojio 54 odsto glasova izašlih birača.
Na ceremoniju inauguracije nisu bili pozvani najviši zvaničnici stranih država koje su predstavljale diplomate koje služe u Podgorici.
Na inauguraciji su bili predstavnici političkog i javnog života Crne Gore.
