• BG

    Докле иду границе извештавања о деци

    Када и зашто су и трагедије у којима су жртве деца постале сензација? Да ли ико размишља о томе да и деца читају новине, гледају телевизију.

    У девет дневних новина данас је објављено 650 текстова. На децу се односи 17 њих, од тога је 16 у црној хроници. Само у једним није прекршен закон и новинарски кодекс при извештавању о деци.

    У већини текстова објављена су имена преминуле деце и њихове фотографије. Иако обдукција ни у једном од ова два случаја није завршена и није познат начин смрти, у новинама пише да је дечак скочио са зграде, а девојчица појела мишомор. Знају и разлоге трагичних догађаја. Такво паушално, неетичко, непроверено извештавање представља грубо кршење и закона и Кодекса.

    „Данашањи медији нам подижу праг толеранције кроз извештавање о различитим врстама насиља, несрећа и на тај начин губимо емпатију и долазимо у ситуацију да то не доживљавамо драматично као што би требало“, каже Веселин Кљајић, професор на Факултету политичких наука.

    Границе извештавања истраживао је и Центар за професионализацију медија и медијску писменост. Анализом извештаја о деци на телевизијама са националном фреквенцијом и у дневним новинама дошли су до података да медији у просеку о деци објављују мање од једне приче дневно. У 56 одсто случајева извештаји су са негативном конотацијом. У сваком десетом тексту прекршен је кодекс УНС-а.

    „Медији немају амбицију да истраже шта је узрок тих проблема, шта су последице, ко је одговоран, где су се догађали пропусти и на тај начин показују да немају амбицију да својим извештавањем утичу на то да се број таквих случајева смањи и да их буде што мање у будућности“, каже Марко Недељковић, директор Центра за професионализацију медија и медијску писменост.

    Одрасли говоре уместо деце 

    За четири месеца, колико је трајало истраживање на пет телевизија, укупно је емитовано 310 прилога, од тога 127 било је на РТС-у.

    Јавни сервис је у 75 одсто случајева имао прилоге са позитивном или неутралном конотацијом.

    Остале телевизије децу као тему у позитивном светлу имале су тек у 44 одсто прилога. Али и када се извештава о деци, њихов глас се ретко чује.

    „Најчешће о деци причају стручњаци – аналитичари, истраживачи, психолози, социолози, али не чујемо заправо мишљење деце, а она заслужују да се виде у медијима“, каже Драгана Бјелица из УНС-а.

    У Закону о информисању у свега два члана прописане су казне за кршење права детета. Зато је заштитник грађана поднео иницијативу за измену закона.

    „Институција заштитника грађана је 16. јануара, конкретно Сектор за права детета, поднела иницијативу за измене закона, јер само у погледу два члана, односно два става у оквиру два члана се санкционишу кршења права деце и малолетника кроз средства информисања“, каже заштитник грађана Зоран Пашалић.

    Тренутне казне од 50.000 до 150.000 динара за штампане медије и од пола милиона до милион за електронске медије очигледно нису довољне, оцењују стручњаци. Осим што су казне благе за штету коју могу нанети неетичким извештавањем, оне се ретко и изричу.

    Прекршајном суду прошле године поднето је 19 пријава због кршења закона при извештавању о деци, од почетка ове године седма, а само данас је седам штампаних медија прекршило закон.

    Аутор: Сунчица Максимовић ИзворРТС

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com