Novak Djoković protiv Endija Marija i 20000 hiljada Britanaca.
Na prvi pogled, nemoguća misija, ali ne i za Srbina, koji je toliko puta pokazao da ne postoje granice njegovih mogućnosti!
Neki su ga pre samo nedelju dana otpisivali, potcenjivali, ponižavali, kritikovali, osporavali.
U Londonu je svima zapušio usta, a Matsa Vilandera doveo do ludila, o čemu jasno svedoče fotografije Švedjanina tokom meča Novaka i Nišikorija.
Novak Đoković i Endi Marej večeras ulaze u istoriju, pošto će prvi put dvojica najboljih igrača planete u direktnom obračunu, večeras od 19 sati, u finalu Završnog Mastersa u O2 areni, odlučiti ko će završiti godinu kao svetski broj jedan.
Posle svega što je viđeno u prethodnih 11 meseca svakako je to i najpravednije, s obzirom na to da je Đoković obeležio prvu polovinu godine osvajanjem Australijan opena i Rolan Garosa, a Marej drugu titulama na Vimbldonu i Olimpijskim igrama u Riju, kao i sjajnom završnicom i preuzimanjem broja 1.
„Hajde da uzivamo u tom meču, Endi i ja na terenu, prvi put u istoriji direktna odluka o broju 1. Privilegovan sam i srećan što ćemo pisati istoriju. Svakako, to je najveći meč koji ćemo odigrati“, izjavio je Đoković.
Srpski teniser je sinoć u polufinalu „zgromio“ Japanca Kei Nišikorija 6:1, 6:1, dok je Marej prethodno uz mnogo muke, spasavajući i meč loptu nadigrao Kanađanina Miloša Raonića 5:7, 7:6 (7:5), 7:6 (11:9).
Večerašnji duel biće 35. međusobni između Đokovića i Mareja i trenutni skor je 24:10 za srpskog tenisera.
Djoković je po mnogim parametrima najuspešniji teniser u istoriji ovog sporta.
Večeras će imati priliku da obori nove rekorde.
Nole nacionale ima najbolji odnos pobeda i poraza u istoriji tenisa.
Imajući u vidu da je igrao u vreme najžešće konkurencije, kada su na vrhuncu karijera bili Nadal, Federer i Marej, nema dileme da je to najbolja potvrda Novakove dominacije.
Takodje, taj podatak Novakovom procentu pobeda dobija na značaju kada se ima u vidu da je tokom čitave karijere igrao samo na najačim turnirima gde je konkurencija bila najžešća.
Finale u londonskoj O2 areni, gde će se Đoković boriti za šestu titulu na Završnom turniru, petu uzastopnu, a Marej za prvu, počinje u 19 sati.
RIVALSVO OD DEČAČKIH DANA
One čuvene 1999, koju mi ne pamtimo baš po mnogo toga lepom, po prvi put su se na teniskom terenu jedan naspram drugog našla dvojica klinaca za koje je malo ko tada mogao da kaže „E, oni će krojiti sliku belog sporta za deceniju i po!“.
Onih mirnijih dana 1999, kada se ovde kod nas nisu čule sirene, na juniorskom turniru u Francuskoj sa razglasa se čulo: Novak Đoković.
Nedugo zatim: Endi Marej.
Sa jedne strane mreže talentovani momak iz Srbije, sa druge dečko kog mnogi nisu razumeli kada priča, jer je sa starim škotskim akcentom izgovarao engleske reči. Endi Marej je, međutim, dobio taj meč.
I, ove nedelje, rivali i drugari iz detinjstva ponovo će na teren – u 19 sati po srednjeevropskom vremenu boriće se ne samo za titulu na
Završnom mastersu u Londonu, već i za prvo mesto na ATP listi.
„Sećam se tog našeg prvog duela. Mislim da mi je to čak bio moj prvi međunarodni turnir. Sećam se da je Endi imao kovrdžavu kosu. Zapravo, to je sve čega se sećam. A i to da sam ostao kratko na terenu“. Tim rečima je Novak 2013, pred vimbldonsko finale sa Endijem prizvao u sećanja njihov prvi duel.
Ali, od tog kratkog susreta na jugozapadu Francuske, njihove životne priče, ma koliko bile različite, ostale su jako povezane.
Uostalom, rođeni su u razmaku od sedam dana. Iste te 1987, istog maja. Endi 15., a Nole 22.
Teniski su odrastali daleko od svojih kuća, Novak u Nemačkoj, Marej u Španiji.
Ali, sretali su se. Često.
Sasvim dovoljno da se dobro upoznaju, ma koliko bila i istinita i duhovitova Đokovićeva opaska da je zbog akcenta isprva Mareja „slušao“ tako što ga je terao da „rukama i nogama“ objašnjava šta ima da kaže.
Na terenu su često odmeravali snage i kao mladići. San Remo, 2001. godine. Prvenstvo Evrope.
U konkurenciji dublova, na najvišem stepeniku pobedničkog postolja Novak Đoković i Bojan Božović.
Nedaleko od Noletovog levog ramena, na trećem mestu, dečak kratke kose, ofarban u plavo. Endi Marej, uz svog dubl partnera Endrjua Kenoa.
Od tada, morali su pet godina da čekaju dok ne odmere snage u seniorskoj konkurenciji. A kada se to desilo, 2006. u Madridu, Mareju je pripao prvi set.
Novaku preostala dva – 1:6, 7:5, 6:3.
Nole je pre Mareja ušao među 100 najboljih na svetu.
Uradio je to u julu 2005, tri meseca pre Endija.
Pre njega je stigao i do Top 10, u martu 2007.
Mesec dana kasnije i Endi je bio tu.
Marej je prvi osvojio ATP titulu, u februaru 2005, pet meseci pre Đokovića, ali je Nole potom prvi uzeo masters trofej, u martu 2007. što je za 17 meseci „brže“ od Škota. Prvi je došao i do grend slem finala, potom i do takvog trofeja.
„Oduvek sam pamtio Endija kao veoma talentovanog igrača, veoma samouverenog na terenu, bez obzira ko mu je sa druge strane mreže.
Videlo se još tada, u našem detinjstvu, da će on uspeti.
A slagali smo se lepo, od tih najranijih dana.
Bili smo prilično dobri prijatelji, iako su nam se putevi razišli.
On je otišao u Španiju, ja nekim svojim pravcem, ali smo bar 12 meseci odrastali maltene zajedno“, govorio je Novak 2011.
Od kada su počeli da igraju jedan protiv drugog na profesionalnom nivou, Đoković je pobedio u malo više od dve trećine njihovih susreta.
Sada je 24:10 za njega, ali – nijedan jedini put Endi nije trijumfovao kada se igralo na betonu, u hali.
U takvim uslovima su se sastali pet puta, svih pet puta pobedio je Novak.
U takvim uslovima igraće se i ovo finale.
Asocijacija teniskih profesionalaca ovaj meč najavljuje rečima „Ulog? Ulog je sve“.Nije. Jer, što reče sam Đoković, nije „tenis sve“, život je važniji, onaj porodični, pun smisla i radosti.
Ali, malo ko neće pratiti ovaj večerašnji megdan.
Ne zbog odgovora na pitanje „da li će Nole odbraniti londonsku titulu?“ ili na pitanje „Koliko Marej može da pruži?
Pa, ove nedelje je odigrao dva najduža meča u istoriji Završnog mastersa (3 sata i 20 minuta protiv Nišikorija, pa 3 sata i 38 minuta protiv Raonića, spasavši i meč loptu u polufinalu)?“.
Ne. Neće se ovaj meč pratiti ni zato što će uz Mareja biti cela dvorana. Uostalom, što i ne bi, „njihov igra protiv nekog koji bi da uzme ono što sada Endiju pripada“. Neće se pratiti ni zbog toga što Marej baš to priželjkuje, o čemu svedoče njegove reči:
„Kada izađete tamo i borite se pred 17.000 ljudi, atmosfera vam sigurno prija. Igrati pred prepunim tribinama koje vas bodre, i to u ovo doba godine, daje vam onu dodatnu snagu, koja vam je tako potrebna na kraju (iscprljujuće sezone). Pomaže vam sve to da izgurate stvari kako i treba“.
Ne, pratiće se ovaj meč baš zbog onoga što Nole kaže o njemu:
„Ja sam privilegovan što ću ove nedelje biti deo istorije. Znamo se Endi i ja godinama, možda je ovo i najveći meč koji ćemo ikada igrati. Hajde da uživamo u njemu!“.
Biti deo ovakve teniske istorije, i kao gledalaca, takođe je privilegija.
Marej možda ne razmišlja tako, možda će ove nedelje ponovo na teren samo sa jednom, istom željom kao i one davne 1999: da pobedi Novaka.
Samo…
… mnogo vremena je od tada prošlo. I mnogo toga se promenilo. Marej je u međuvremenu postao veliki teniser, a njegov drug iz detinjstva – još veći.
Da, ATP lista tvrdi ovih dana nešto drugačije.
Ali, hajde da uživamo, ovako privilegovani. Nole, Marej, vi i Blicsport, sedam uveče.
Pa, da vidimo mi tu ATP listu sutra.
AP Photo/Kirsty Wigglesworth
